Ona je mama koju u poslednje vreme često viđamo na našem internet nebu. Njen blog, Mamino vreme, okupio je mnoge mame, pre svega obične mame, a onda i mame koje se ističu određenim angažovanjem, idejama ili se suočavaju sa specifičnim izazovima. 

U rubrici Hrabre mamemoja gošća, Manuela Kamikovski, kojoj ovom prilikom uzvraćam gostoprimstvo, svake srede predstavlja jednu mamu koja svojim primerom pruža podršku u borbi koju je vodila ili koju još uvek vodi.  

Postavila sam joj ista pitanja koja ona postavlja svim hrabrim mamama, jer je red da nam na ista odgovori i sama 😉A ko je zapravo Manuela? Koji su njeni izazov i kako ona provodi mamino vreme - pročitajte u prvom intervjuu na ovom blogu. 

Ko je u stvari Manuela? 

Ja sam osoba koja baš ne voli nepravdu i nametanje bilo čega, te često upadam u ulogu spasioca ili buntovnika. Veoma uporna (neko bi možda rekao i tvrdoglava 😉), saosećajna i kreativna. Volim da plešem i boravim u prirodi, a najviše na svetu uživam u smehu i zagrljajima svoje dece. Tigar mi je omiljena životinja.

E sad, kad na sve to dodam da sam i psiholog, i porodični savetnik, pa asertivni trener, čini mi se da sam se godinama dobro nosila sa gore spomenutim nepravdama i nametanjima kako u odnosu na mene, tako i svet generalno. Sve dok nisam postala mama. Tada sam zapravo počela da razmišljam u pravcu – a u kakvom to svetu želim da rastu naša deca? Šta ja mogu da učinim da svet bude divno mesto za život svima? I tako, nastaje Mamino vreme. Kroz tu moju stranicu, pokušavam da budem u isto vreme i spasilac i buntovnik, i mama i stručnjak za temu roditeljstva.

Kojom idejom si bila motivisana kada si napravila rubriku Hrabra mama?

Mamino vreme nastaje iz moje želje da opovrgnem imperativ koji vlada o majčinstvu, tačnije imidža da je - savršena mama jedino dobra mama.

Htela sam pa pokažem da su mame divne i hrabre jer se svakodnevno bore sa raznim, ne samo roditeljskim izazovima. Ideja mi je bila da rešenja problema o kojima Hrabre mame budu pisale pomognu nekoj mami da izađe iz svog začaranog kruga zbog čega se oseća loše ili nekompetentnom mamom. Htela sam „glasnije“ da pošaljem poruku svim mama da je u redu biti nesavršen i da svaki problem ima rešenje (iako ga možda trenutno ne vidi).

Kako biraš koje hrabre mame će biti gosti na tvom blogu? 

Sve je počelo od spiska mama koje su na neki način javne ličnosti, da ne kažem „poznate“, a čiji stavovi o roditeljstvu mi se dopadaju 😊. One su mi asocijacija na divne žene koje su i mame, i supruge, i sestre, i ćerke, i radnice, i svašta još nešto, a koje se svakog dana trude da im porodice budu srećne i zadovoljne. Hrabre da o borbama sa roditeljskim izazovima pričaju javno i tako ruše nerealna i opterećujuća očekivanja od majki.

Iz priče u priču, upoznala sam zaista divne žene, koje su i same preporučivale druge žene koje zaslužuju mesto u mojoj rubrici. I tako broj Hrabrih mama raste iz nedelje u nedelju.

Po čemu su sve tvoje hrabre mame slične?

Moje Hrabre mame su divne žene koje imaju dovoljno hrabrosti da budu drugačije, da se svojim radom eksponiraju i odolevaju kritikama tipa: „Ali ti nisi savršena“, a sve zarad želje da i njihove porodice budu zdrave i zadovoljne.

Svim mamama postavljaš ista pitanja. Šta te je navelo da osmisliš, na izgled tako jednostavna pitanja, koja zapravo otkrivaju mnogo više? 

Simbolično, to predstavlja moj stav da mame prolaze kroz iste ili veoma slične roditeljske izazove, ali na drugačiji način. Svi smo mi ljudi, ali smo različite individue. To bogatstvo različitosti se najbolje može videti ukoliko sve dobiju ista pitanja, zar ne?




Šta sve kao psiholog saznaješ iz odgovora tvojih hrabrih mama?

Iako mnoge Hrabre mame ne poznajem privatno, ono što mogu reći za njih jeste da su svojim učešćem pokazale svoju ranjivost, ali i neizmernu snagu koja najčešće dolazi do izražaja baš u najizazovnijim momentima. Njihove priče su bitne i korisne, jer nam pokazuju da svaki problem ima rešenje i da uvek postoji neko ko će pružiti pomoć i podršku.

Neke su više, a neke manje pisale, ali to uopšte ne umanjuje našu korist od njihovih priča, priče svake od njih.

Analizirajući mame u svom profesionalnom iskustvu psihologa i porodičnog savetnika, kako bi opisala život jedne savremene mame? 

Prvo sam počela da pišem o jednoj prosečnoj zaposlenoj, umornoj i iscrpljenoj mami, koju dodatno muči griža savesti jer ne provodi dovoljno vremena sa svojim detetom, ali sam odustala. Odustala sam od tog opisa jer se iza svega toga nalazi jedna brižna, uporna, istrajna, snalažljiva i hrabra žena koja svakog dana treba da uskladi sve svoje životne uloge. Nekim mamama to ide lakše, nekima mamama teže, ali je važno prepoznati trud da i njihove porodice budu zdrave i zadovoljne! Taj trud je snaga te žene sa kojom može da se radi i pruži adekvatna pomoć i podrška, a sa ciljem da svi članovi te porodice budu zdravi i zadovoljni, uključujući i nju.

Kakva je uloga žene danas u porodici i društvu?

Iako još uvek dominira patrijarhalni način vaspitanja, imam utisak da dolazi do pomaka u porodičnom funkcionisanju, u smislu podele poslova i odgovornosti. Iako ima pomaka, deluje da žene i dalje imaju submisivnu poziciju kako u porodici, tako i u društvu.



Kako se ti snalaziš u ulozi mame?

Učim svakog dana nešto novo o roditeljstvu, o vaspitanju, o deci, o sebi. Nekada nam je tako lepo i baš uživamo, a ima dana kada mislim da sam najgora mama na svetu i samo želim da se taj dan završi. Sve u svemu, mislim da se dobro snalazim, jer vidim da su mi deca zdrava i zadovoljna.

Koji su tvoji izazovi sa kojima si se borila i sa kojim se i dalje boriš?

Izazova je bilo dosta, a verujem da će ih biti još.

Neki od izazova sa kojima sam se izborila, a koji su na neki način ostavili značajniji uticaj na mene kao mamu su: ne porediti sopstvenu decu međusobno i uvođenje čvrste hrane mlađem detetu.
I dalje se borim sa izazovom kako da između dece izgradim odnos pun poverenje i ljubavi, kao i sa svojim impulsom da se ne uključim u njihove svađe i glumim sudiju.

Kako provodiš vreme za sebe ako ga uopšte imaš?

Kada imaš malu decu, zaista imaš malo vremena za sebe (jer kada ga imaš ti si preumorna).
Međutim, naučila sam da mi jutarnja kafa predstavlja baš to „vreme za mene“. To je vreme kada jednostavno blejim i punim baterije.

A da, tu su i odlazak sa suprugom u pozorište ili bioskop, vođenje bloga Mamino vreme, odlazak na edukacije, a počastim se i feniranjem kod frizera. 

Kada sam se prvi put susrela sa alergijama na hranu i atopijskim dermatitisom kod mog deteta, istraživala sam sve alternativne načine lečenja, uključujući i homeopatiju. 

Iako za atopijske bolesti nema leka i ne zna se tačno zašto nastaju, sem onoga šta ih podstiče, ipak verujem u tradicionalnu medicinu. U toku najgorih simptoma i u najgorim fazama bolesti, alergijskih reakcija i svraba, trudila sam se da što trezvenije razmišljam. Uprkos poremećaju sna, koji smo svi u porodici imali, uzrokovanom samim procesom češanja, istraživala sam i trudila se da pronađem najbolji način nege za moje dete. 

Poznanici, prijatelji i lekari su mi preporučivali druge lekare, razna sredstva, suplemente, kreme i čajeve, a većina njih, uključujući i našeg pedijatra, mi je predlagala odlazak kod homeopate. U periodima očaja, straha i neizvesnsti – htela sam da probam sve, ali mi je u mnogim prilikama novac bio potrebniji za specijalno mleko koje je pio (2400 dinara po kutiji koja je trajala 3 dana) i za kreme i uljane kupke koje smo trošili brzinom svestlosti, a čija vrednost je bila približna prosečnoj mesečnom ličnom dohotku. 

Moram da naglasim da se i mleka za bebe alergične na proteine kravljeg mleka i kreme i sredstva potrebna za negu kože za atopičare, kao i mnogi lekovi za obolele od atopijskog dermatitisa ne nalaze na pozitivnoj listi. Normalno, već u susednim zemljama su u sklopu lečenja, a o drugim razvijenijim zemljema u Evropi da i ne pričam. Zbog svega toga, ali i zbog straha, neznanja, nekog vida eksperimentisanja u nezvanične metode lečenja, nismo hteli da se igramo sa alternativnim načinima lečenja. 




Iako sam na homeopatiju uveg gledala sa radoznalošću, jer mi se dopao njihov pristup „slično se sličnim leči“, nisam se lako odlučila za jedan ovakav pregled. Pre svega, jer je u pitanju dete i nisam bila toliko otvorena ka novim stvarima kada je sopstveno dete u pitanju. Nisam pristalica da nešto što nisam ja probala, eksperimentišem na detetu.

Onda je usledio poziv prijateljice, koja je lekar po struci, a ujedno i na četvrtoj godini homeopatije. U Beograd dolazi jedan od navećih stručnjaka u Evropi kada je homeopatija u pitanju i jedan pacijent je otkazao. Termin je ostao prazan – i dobila sam priliku da dovedem Makija na pregled zbog njegove alergija i atopije, koje ima od rođenja. Ako sam već sumnjičava, pomislila sam, onda ću ličnu sumnju suočiti sa jednim od najvećih stručnjaka na tom polju. A svoj sud nisam dovodila u pitanje. 


Priprema za pregled 


Prijateljica me je detaljno uputila u sam pregled. To je bilo naročito bitno, jer pacijent nisam bila ja. Morala sam da vodim računa i o tome šta govorim – jer od mojih reči zavisi sam tok lečenja, ali morala sam da brinem i o četvorogodišnjem detetu, njegovim potrebama tokom perioda pregleda. Iako je on veoma poslušno dete, koje sarađuje u većem procentu situacija, ume da se koncentriše u svoju sferu interesovanja, znala sam da će biti dobar, ali sam se dobro pripremila kako bih olakšala i njemu i sebi. Kupila sam tri nove bojanke, jer voli da crta i boji, poneli smo bojice i flomastere, kesicu nezdravih grickalica od krompira i pakovanje bombona. Iznenadilo nas je kada je u toku pregleda dobio omiljeni keks bez glutena, preliven čokoladom.

Bila sam upoznata sa činjenicom o trajanju samog pregleda. Naime, sam homeopatski pregled traje sat – dva. Nije bilo potrebe da detetu saopštim da ide kod lekara, jer ih se uglavnom plaši i stidi, a sam homeopatski pregled ne uključuje fizički kontakt, već sam mu rekla da ga vodim na sastanak, kao da on pa zna šta je to. Kada sam se setila da on ne zna šta to znači, objasnila sam mu da idemo na mamin posao i da ću ja tamo pričati sa čikama i tetama, možda i na drugom jeziku.

Pošto je njegova glavna osobina koja je vezana za interakciju sa ljudima, nepoverljivost prema istim, pretpostavljala sam da će ignorisati celu situaciju i da ću moći opušteno da pričam i da se setim svih pojedinosti u samim odgovorima. Da sam povela 6 godina starijeg sina, ne bih mogla da se koncentrišem na detalje u opažanju koje su kod homeopatskog pregleda bitne. On bi verovatno u jednom momentu igro brejk dens na sredini sobe za pregled.

Prijateljica me je pripremila da pregled nije ni u čemu sličan klasičnom pedijatrijskom pregledu, da se u fokus stavljaju karakterne osobine i način ponašanja. 

Individualni pristup svakom pacijentu je u homeopatiji veoma važan. 

Rekla mi je da će pitanja biti šarolik, uključuući i pitanja tipa: da li se znoji, da li se budi noću i u koliko sati (to mi nije bilo jasno), šta ga nervira, šta voli da jede, a šta ne voli da jede, šta mu prija da radi kad ima ekcem, kako se ponaša sa decom u igri i sa odraslima...i mnoga pitanja koja imaju ili nemaju veze sa njegovim fizičkim stanjem.

Kao i svaka dobro organizovana mama, koja voli sve da drži pod kontrolom, dan pre pregleda sam napisala nekoliko stranica o mom detetu, njegovim osobinama, interesovanjima, načinu ponašanja. Do detalja sam napisala sve o njegovoj alergiji na hranu i njegovom odnosu prema hrani. Setila sam se da napišem i detalje o njegovim omiljenim igrama, crtežima i nabrojim skolosti i afinitete. Opisala sam odnos prema svakom članu naše porodice, prema drugarima, rođacima, nepoznatim ljudima.

Međutim, kao i svaka majka, koja ima previše toga na pameti, taj blok sam zaboravila da ponesem na pregled, ali i samo pisanje je značio kao podsetnik i kao fokus na bitne stvari.


Homeopatski pregled


Na sam pregled je došao potpuno opušten, zbog prethodnog dogovora. Seo je kod mene u  krila, otvorio prvu bojanku, uzeo flomastere i počeo da boji. I to je tako trajalo sat vremena. Uredno je stavljao poklopac na svaki flomaster i ređao ih na stolu kada je menjao za drugi.




Prva pitanja bila su vezana za osobine, a onda su se nadovezivala ona koja su se odnosila na način ponašanja i  odnos prema ljudima. Pitao me je za porodičnu anamnezu i to ne samo nas roditelja, već i naših roditelja i roditelja naših roditelja. Pitao je za trudnoću, porođaj, vakcinaciju, za terapiju koju je koristio. Najveći deo ispitivanja se odnosio na alergiju na hranu. Pričala sam o namirnicama koje sme da jede, one koje ne sme, one koje odbija iako sme da ih jede, one koje želi iako ne bi trebalo da ih jede. Ceo pregled je trajao sat i po vremena i za sve to vreme, Maskim je bojio i užinao. Uživao je. Bio je potpuno opušten, siguran i bezbrižan u mojim krilima, fokusiran na sebe i svoje poteze bojenja. Da ne znam da inače ne zatvara usta, da aktivno učestvuje u svakodnevnoj komunikaciji i da je fizički aktivan, naročito u igrama sa loptom, ovakvo ponašanje bi me zabrinulo. Malo sam se i plašila da ga ne homeopata ne definiše na pogrešan način.




Po završetku pregleda, homeopata je analizirao njegovu ličnost i oblik ponašanja, i napravio odličnu paralelu u njegovom odnosu prema ljudima i prema hrani i zaključio je da je Maksim zrelo dete u odnosu na problem sa kojim se bori. Pored mnogih karakteristika koje je primetio, naglasio je odnos prema svetu, okolini i ljudima, njegovo ponašanje je isto kao i prema hrani. On vlada situacijom i odlučuje.

Dobio je šećerne kuglice i terapiju za 7 dana.

Sve u svemu, izvestiću vas kako deluje, da li ima promena kada je u pitanju alergija na hranu i atopijski dermatitis i kako napraduje naša borba sa ovim, iako se često zanemaruje, ni malo jednostavnim problemima, od kojih boluje 20 do 30% dece.

Sve o homeopatiji kod atopičara možete pročitati ovde

Današnji trend vraćanja prirodi je veoma jasan. Svi pričaju o tome, sve češće odlazimo u prirodu i kupujemo proizvode koji imaju oznaku nature ili organic. Bežimo od hemije, tehnike, od zagađivača, konzervanasa, pesticida, sintetike i ostalih veštačkih materija i objavljujemo rat hemiji. Valjda je svima postalo jasno da nas šećer ubija, a ne mast i da nije sramota nositi home made keksić za užinu umesto kupovnog. 

Nekim tvrđim, slabo prilagodljivim ljudima mnogo je teže da se animiraju i da pređu na zdravije (znam, imam jednog kod kuće, koji još uvek puši!), a sa decom izazovi počinju kada krene ta čuvena, za roditelje traumatična, socijalizacija. To otprilike izgleda ovako: drugari piju coca colu za užinu, zašto ne bih i ja. Onda nastupamo mi, koji podilazimo, naređujemo, stvaramo pravila, borimo se sa dečijim izazovima i granicama koje se trudimo da očuvamo, zalažući se za apsolutno pridržavanje zdravih navika, svesni raznih problema koje modernizacija i 21. vek nosi sa sobom.


Zdravi pokloni  


Pravo je umeće održati zdrave navike i prevaspitati i sebe i dete pored okupacije nezdravog. Zato treba sebi i drugima pokloniti nešto zdravo, pa makar to bio zagrljaj, kilo voća, glavica kupusa ili poljubac. 

Evo moje zdrave liste najboljih poklona za nadolazeće praznike i Novu godinu.

Slana lampa

Ova jedinstvena lampa ne samo što lepo izgleda i uklapa u sve stilove životnog prostora, već je njena topla svetlost poznata po sposobnosti da utiče na povećavanje nivoa negativnih jona u okruženju.




Mi ovu lampu imamo od prvih simptoma bronhijalne astme i držimo je uključenu tokom cele noći u dečijoj sobi.

Kefirko


Neko vreme sam i sama pravila kefir i trudila se da budem revnosna u pripremi. Dobrobiti kefira za dobre bakterije u crevima su dobro poznate. Čitava procedura oko pravljenja kefira je malo komplikovana, ali ručni set za pravljenje kefira olakšava ceo postupak. Od kad sam ga otkrila nalazi se na mom spisku želja.  

Bokal za filtriranu vodu 


Bokal za vodu koristim već preko 10 godina i jako mi teško da se naviknem na ukus nefiltrirane vode. 




Filteri u ovim bokalima ne samo da uklanjaju hlor, bakterije i teške metale, već dodaju minerale, restruktuiraju molekule vode povećavajući ćelijsku hidrataciju.


Kokosovo ulje

Kokosovo ulje postaje nezamenjiva stvar u mojoj kuhinji, ali i kupatilu! Ovo je 10 u 1 proizvod. Služi za omiljenje sirove kuglice, u kafi, u kolačima, u smutijima, za kosu, za lice i umesto balzama za usne. 

Proizvodi za svakodnevnu upotrebu


Višeupotrebljivi predmeti za čuvanje hrane, vode, namirnica su eko - friendly proizvodi, jer ne trošimo višak materijala i novca za nove predmete. 

Amerikanci kažu reusable, jer podstiču na reciklažu i daju na značaju upotrebljivosti samog predmeta, a mi bismo rekli da su to proivodi koje više puta koristimo, što ne podstiče ni na šta, sem na štednju. Torbe i kutije za užinu umesto kesa i kesica - idealni su eko pokloni za svakoga.



Organski materijali

Ne znam za vas, ali uvek ću pre kupiti proizvod na čijoj etiketi piše organski pamuk, nego onaj za koji nisam ni sigurna da li je pamuk. 




Mnogi komercijalni proizvođači dečije odeće imaju liniju proizvoda za decu i odrasle, od veša, čarapa do majica i trenerki čiji materijali su organskog porekla.


Pamučne pelene i pamučni ulošci

Konzervativnost više nije u modi, ali prirodno - jeste. Zbog toga ne vidim zašto ne bismo mogli da poklonimo nekome higijenske proizvode od prirodnih materijala. 



Napravljeni su od bambusa i pamuka, ne izazivaju alergije i iritacije i ne zagađuju životnu sredinu. Ne samo da su idealno rešenje za našu kožu, već su veoma, ali veoma prijatni i udobni, a divne šare i mekani materijali idealno maskiraju njihovu namenu. 



Zanimljivo je da se mnoge žene emotivno vezuju za ove proizvode, tako da ovim poklonom koji možete ovde poručiti stvarate i emotivnu vezu sa osobom kojoj poklanjate. 

Aparat za ručno ceđenje voća ili sokovnik

Ako imate malo više novca aparat za pravljenje soka od voća je možda jedna od najzdravijih stvari koje možete pokloniti. 



Ukoliko pak ne nameravate toliko odvojiti i knjiga recepata za smuti može biti od koristi, bar za početak.

Prirodna kozmetika

Već sam pisala da se u porodici borimo sa atopijskim dermatitisom. Svakodnevna nega kože pod ekcemom iziskuje stalna mackanja i hidrataciju, čak i kad koža nije pod terapijom. U tim situacijama se trudim da korstim što prirodnije preparate kako ne bih dodatno opterećivala kožu hemijom.




Za sada sam probala proizvode Natura Siberica i Alverde (DM) kozmetiku za decu. I sama koristim njihove kreme za lice, šampone, paste za zube, kreme za telo. 


Igračke 

Eko igračke koje sam bez brige kupovala za svoju decu su Pino toys i Kockica. Dodir sa drvetom je kontakt sa najplemenijijim prirodnim materijalom. Ove drvene igračke prate razvoj deteta, a njihov rok trajanja i upotreba su dugotrajni. Ponuda obuhvata i najmlađi uzrast deteta, od didaktičkih, muzičkih, edukativnih igračaka, slagalica, drvenih kockica do društvenih i zabavnih igara.





Naravno, Lego je takođe neprevaziđena igračka i iako su kockice od plastike, izdvojila sam ovaj brend, jer je upotrebljiv na duže staze. Dete se sa Lego kockicama igra goooodinama. To nije igračka koja se gubi, lomi ili odlaže u orman dok je se dete ne uželi ponovo, tako da je "ulaganje" u Lego kockice i više nego isplativo.

Knjiga zdravih recepata


Poklonu se u zube ne gleda, a zdravlje na usta ulazi - te je idealan poklon za započinjanje zdravog načina života - knjiga recepata. Dobri kuvari su uvek bili u modi. Sve više se vodi računa o samim sastojcima koje koristimo u ishrani, a zdrava ishrana često postaje prvi korak ka zdravoj promeni života. Lchf, glutenfree, sirova, hrono ishrana...možda u nekome mogu probuditi inspiraciju za promenom.


Novogodišnja pomama je počela, ali vodite se razumom.


I za kraj, ne dajte da vas praznička manija kupovine zavede. Već sada kupite poklone za praznike, naročito za decu. Zato izbegavajte tržne centre i prodavnice mesec dana pred Novu godinu. Ne samo što ćete se spasiti troška, već ćete izbeći neminovan stres. Umesto toga stvarajte prazničku atmosferu u svom domu. ne zaboravite, mirisi kolača sa cimetom i zelenog čaja sa medom ostaju u sećanju mnogo duže nego poslednja igračka sa TV reklame ili majica  iz novogodišnjeg kataloga.   



Dodatni savet: reciklirajte ukrasni papir ili ga napravite sami od papira koji već imate u kući. Seckanje, uklapanje, lepljenje, dekupaž tehnika su odličan način da napravite jedinstveni ukrasni papir. Na taj način dajete ličnu notu svakom poklonu. 


Imate li još neku ideju za zdrave poklone? Radujem se da ih čujem! 



Problem ATOPIJE se sve češće javlja kod dece. Čak svako peto dete ima neki oblik atopije: atopijski dermatitis, astmu, alergijski rinitis, alergiju na hranu ili inhalacione alergene. 

Mama sam dva dečaka koja imaju atopiju. Atopija je sastavni deo njihovog detinjstva, ali i mog roditeljstva. Iako je karakterišu isti simptomi, oni su mnogobrojni i objedinjuju nekoliko dijagnoza, pa je manifestacija atopije kod mojih dečaka, kao i kod svake osobe, potpuno različita.  

Stariji ima deset godina i od godinu dana je imao urtike, ekcem, alergijske reakcije na dlaku psa, koren trava, ambroziju i astmatične opstrukcije izazvane uglavnom virusima. 

Mlađi je već sa puna dva meseca krenuo sa ozbiljnim alergijskim reakcijama na mleko, težim oblikom atopijskog dermatitisa, koji su doveli do 3 godine nespavanja cele porodice. Kada se dijagnostikovala alergija na 7 od 8 najčešćih alergija na hranu, od mleka, pšenice, jaja, soje, kikirikija, orašasth i morskih plodova, ali i mnogih drugih namirnica - grašak, pasulj, paradajz, jagoda, osetili smo čak neko olakšanje, jer smo konačno znali o čemu se radi, ali nas je čekala jedna po  jedna bitka koju smo morali da vodimo. Sada ima četiri godine i uspeli smo da prevaziđemo alergiju na mleko, a stanje ekcema je promenljivo, lečimo ga svakodnevnom negom i mackanjem.




Sa atopijom sam se susrela i pre nego što sam postala majka. Moja sestričina, ljubimče i prvo dete u porodici, imala je višestuke alergije na hranu koje su se često završavale anafilaktičnim reakcijama, a kasnije kulminirale u astmu. 


Negde tamo u prošlosti naše familije postojao je verovatno neki deda koji je bio nosilac ovakvih gena, a današnja hemija, pesticidi i konzervansi su ga samo aktivirali.

Kako podizati atopičara?

Dozvoljena i nedozvoljena hrana


Dete sa atopijom treba učiti od najranijeg detinjstva da postoji dozvoljena i nedozvoljena hrana. U početku sam sakrivala činjenicu da neku hranu ne sme da jede, ali kako je rastao, shvatila sam da ga moramo naučiti šta sme, a šta ne sme, kako ne bi dolazio u opasne situacije. Postepeno sam uvodila neke izraze u njegov mali svet. Počeli smo sa rečenicama koji su upućivali na problem, kao što su: "svrbeće te koža", "biće ti crvena koža", jer je svakodnevno imao problem sa dermatitisom i njegovim reakcijama, od kojih je svrab najgori simptom. Postepeo smo u komunikaciju uveli rečenice koje su jasno i direktno ukazivale na problem "ti to ne smeš", "alergičan si". Pokazivala sam u prodavnici koje proizvode ne sme da jede, jer na primer, čuveni smoki je za alergične na kikiriki jedan od najvećih opasnosti. Najveći izazovi su bili u vrtiću i u parku, gde je posmatrao drugu decu da jedu nešto što njemu nije bilo dozvoljeno. 


Pravila - da bi nas spasila


- Pranje ruku pre jela

Neka pravila su ista za svu decu i u ta pravila spada i higijena ruku, ali za dete sa alergijom na hranu pranje ruku pri kontaktu sa hranom i pre jela ne samo da je potreba, već može sprečiti ili ublažiti potencijalnu alergijsku reakciju. Dete od najranije dobi možete učiti pravilima i rutini pranja ruku, od ulaska u kuću do pre i posle jela.

- Traženje dozvole

Deca sa alergijom na hranu se vrlo rano uče da je neophodno pitati mamu, tatu ili osobu koja ih čuva, za namirnicu koju žele da probaju. Bez obzira da li se to odnosi na namirnice koje sme da jede, treba naučiti dete da jedno "mogu li?" može da ga spase od alergijske reakcije.

- Ne deliti hranu

Možda vam se ovo pravilo čini surovo, ali dok su deca mala neka pravila im ne možemo objasniti na dvosmislen način. Ako mu kažemo: "ti možeš da deliš hranu, ali ne smeš nikada da uzmeš od druge osobe hranu bez dozvole mame ili tate", to će ih samo zbuniti. Zbog toga, neka pravila treba pojednostaviti, kako bi dete moglo da ih se pridržava u svakom momentu, pre svega iz bezbednosnih razloga.  


Šta o alergiji na hranu treba da znaju predškolsci?


Kako odrastaju, već u predškolskom uzrastu, treba da znaju:

- na koje namirnice imaju alergiju i
- da prepoznaju sigurne proizvode.

Takođe, deca ovog uzrasta bi trebalo da znaju da hrana koju smeju da jedu i hrana na koju su alergični, često izgledaju isto, tako da obavezno treba da postave pitanja o sastavu, jer se alergeni kriju i na nekim neuobičajenim mestima, kao što je na primer balance u viršlama.


Popularni proizvodi


Kada smo kod sličnosti proizvoda, slatkiš je slatkiš, zar ne? Treba skrenuti pažnu na proizvode određenih brendova čiji su proizvodi popularni i koji se masovno koriste na ulici, u parku, u vrtiću, školi: 

Mančmelou i Bananica sadrže belance (alergija na jaja), 
M&M bombone u žutoj kesici, Snickers, Smoki sadrže kikiriki (alergija na kikiriki), svi keksi u uobičajenoj ponudi sadrže pšenicu, pa i Plazma za koju svi misle da je zdrava (ha!),  pa kad je jede moje dete, zašto je ne bi svako dete jelo - (alergija na gluten), sve čokolade sem crnih su mlečne (alergija na mleko), a soja je prisutna svuda, pa čak i u čuvenoj Plazmi.


Šta školska deca treba da znaju o alergiji na hranu?

Svaki uzrast nosi svoje brige, pa se deca sa alergijama na hranu u školskom uzrastu suočavaju sa potpuno novim izazovima. Pored namirnica na koje su alergični, školska deca bi trebalo da znaju i druge nazive za alergene sa kojima imaju problem, kao što su: 

Kazein, laktoza = mleko

Raž, pšenica, spelta, kamut, bulgur, ječam, ječmeni slad = gluten

Orah, indijski orah, pistaći, lešnik, badem = orašasti plodovi




 - Veoma je važno učiti decu da prihvate svoju različitost u ishrani. 

- Lagano ih treba uvoditi u kulinarstvo, kako bi znali da naprave obrok za sebe.

- Glavno pravilo za školsku decu je da nikada ne rizikuju. Da, biće puno izazova. Deca na odmoru će jesti svašta, od prehrambenih nedozvoljenih proizvoda, do home made varijanti užina. Sve je to primamljivo. Sve je to bilo nedostupno. 


Prijavi problem - ne stidi se


Brzina delovanja kod anafilaksije i astmatične opstrukcije je veoma važna. Jedna od bitnih stavki u vaspitavanju deteta sa bilo kojim zdravstvenim problemom je naučiti ga da gde god se nalaze uvek treba da prijave novonastale simptome. Bilo da je to otežano disanje, svrab jezika, tela...da se ne stidi da kaže kako se oseća. To bi trebalo da bude starija osoba koja je odgovorna za njegovo čuvanje, bilo da je to vaspitačita, trener, tetka, baka, učiteljica - ne treba da se stidi. Dete ne treba plašiti i stalno pričati o njegovim problemima i skretanjem pažnje na simptome, već postepeno, dozirati informacije.  

Uključiti dete u nabavku

Neka deca vole kupovinu - neka ne, ali sva deca, htela ne htela, odlaze u kupovinu sa svojim roditeljima. Afirmativno delovanje u toku same kupovine namirnica i uključivanje deteta u sam proces, veoma je važno za upoznavanje dozvoljenih namirnica, ali i za posmatranje navika u kupovini. Ponekad se dešava da proizvođač promeni sastav, a da to nije jasno naglašeno na proizvodu. Ponekad to može biti dodavanje alergena. 

Čitanjem deklaracijia i etiketa na proizvodima, dete uviđa koliko je to zapravo značajno. Ukoliko vidi kako mi čitatmo etikete i vodimo računa o svakom proizvodu, dete će to prihvatiti kao normu i kako odrasta biće odgovorno pri kupovini svake namirnice.

Uključiti dete u pripremu hrane

Kada pričam ljudima kako mi je dvogodišnje dete punilo paprike smesom od pirinča i mlevenog mesa sa lukom, mnogi misle da preterujem, ali tome apsolutno nema mesta čuđenju. Ako je dete voljno, a skoro sva deca obožavaju da budu desna ruka u kuhinji, zašto ne biste probali da im date malo veći izazov. 

Pročitajte kako sam organizovala pripremu i kuvanje hrane za malog alergičara. 

Deca vole da mute, sipaju, mese, mešaju, i ne samo da mogu biti stvarna pomoć u kuhinji dok vi obavljate neku drugu radnju, već se uče koliko je hrana važan deo života i postepeno se uvode u samostalno pripremanje obroka.



Počnite od jednostavnih zadataka, kao što su mešanje, a onda ih lagano usmeravajte na ozbiljnije radnje. 

Deca obožavaju da rukuju sa kuhinjskim aparatima, kao što su sokovnici, mikseri ili seckalice, ne plašite se da im objasnite kako da njima rukuju.

Socijalizacija


Prvi ozbiljniji test za roditelje je period polaska u vrtić. Naše predškolske ustanove uglavnom nemaju pravilnik o ishrani dece sa alergijama na hranu, ali zahvaljujući pojednincima, priprema jelovnika je moguća. Najveći problem može biti u pronalaženju osobe koja je spremna da se uhvati u koštac sa vašim problemom. Ako dete ima problem sa dermatitisom - da ga namaže kremom, na primer. 

Ukoliko dete ima alergiju na inhalacioe alergene koji mu uzrokuju rinitis ili astmu, obavezno obavestiti vaspitače i instituciju o teme. Uklanjanje alergena je prvi korak u prevenciji alergijske reakcije. Kod nas u vrtiću su, recimo, na jesen skupljali plodove jeseni i vaspitčica mi je igrom slučaja pokazala koru od drveta lipe, na koju je moj mališan ovog leta imao ozbiljniju alergijsku reakciju. Kontaktne alergije mogu biti iznenadne, tako da ako dete ima problem sa jednom vrstom biljke, nije isključeno da može imati i na ostale. Sve to treba naglasiti nadležnima, a najbolje bi bilo ostaviti pisani trag u kome će lekar naglasiti ozbiljnost problema.

Drugi problem je dostupnost namirnica. Retko koja kuhinja se snabdeva drugačijim vstom brašna, a brašno je uglavnom najveći problem, jer su sve užine bazirane na proizvodima koji se prave od brašna (kolači, kiflice, mafini...). U tom slučaju, detetu može biti ponuđen sutlijaš ili puding, ili ukoliko dete ne odbija voće (a deca sa alergijama često sama odbijaju voće i određeno povrće, iako nije dokazana alergija, zbog enzima koja sadrže i koja im otežavaju varenje).

Edukacija vaspitača i kuvara je veoma važna.

U školskom uzrastu, kada dete već ima predstavu o namirnicama koje sme da jede,  može nastati nov problem: svesno kršenje i uzimanje namirnica koje su zabranjene,  da ne bi odskakalo od društva. U ovom periodu deca žele da budu ista, da se ne razlikuju od druge dece. Uklopljavanje u ekipu je moguće ukoliko ste isti, isto se ponašate, isto se oblačite, isto jedete. 

U tom slučaju, ne treba odmah paničiti, a nikako ne treba kažnjavati dete. Potrebno mu je dobro objasniti da je pogrešio i da nastavljenje uzimanja zabranjene namirnice može dovesti do ozbiljnih posledica (anafilaksija ili oštećenja creva ukoliko je celijakija u pitanju).

Putovanja


Roditelji deteta sa alergijama na hranu se pored boravka u vrtiću i školi, najviše plaše putovanja. Bilo da je u pitanju jednodnevni izlet ili letovanje, roditelj se posebno priprema za svaki obrok van kuće. Kada je reč o samostalnom odlasku deteta na izlete i ekskurzije, to tek predstavlja problem. Ali veoma je važno da se detetu ne uksraćuju putovanja sa drugom decom. Dobra priprema i organizacija su pola posla. Bezbedno putovanje je dobro organizovano putovanje




- Obavestite sve koji imaju veze sa putovanjem: učitelja, razrednog starešinu, turističku agenciju, hotelske službenike, kuvara, menadžera hotela, animatora, doktora. 

- Napravite plan ishrane i obezbediti namirnice koje su potrebne ukoliko ih hotel ne obezbeđuje, kao što je to slučaj sa bezglutenskim hlebom i užinama.

- Nikad ne zaboravite putno osiguranje i lekove (pumpicu, antihistaminike, bebihaler...), a kada se smestite, proverite gde se nalazi lekar u mestu vašeg turističkog boravka.  


Okruženje


Pripremiti okruženje na problem koji dete ima. Treba pričati o tome, a ne stavljati pod tepih i sakrivati problem, kako bi dete pre svega bilo bezbednije. Informisanje osoba sa kojim dete dolazi u kontakt je od izuzetnog značaja za prevenciju. 

Dobro je da se svi prijatelji, vaspitači, učitelji i treneri obaveste o problemu. To je izuzetno važno za bezbednost i prevenciju, ali i za eventualni kontakt sa alergenom koji može da uzrokuje anafilaksiju. 


Nadam se da sam nekim mamama pomogla sa mjim iskustvom i savetima, pišite mi i na Facebook strani ili ostavite komentare na blogu, mnogima će vaše iskustvo značiti. 




Kada me je UNICEF kontaktirao da učestvujem u nacionalnoj kampanji o važnosti prvih 1000 dana od rođenja deteta nisam mogla da se odlučim koju temu da izaberem između tema koje pokrivaju. Na stranu što sam bila oduševljana što ću učestvovati, sve do jedne su me podsetile na najlepši period razvoja deteta, na prvo iskustvo, na period upoznavanja, najmirisnije mirise, nesigurne i pažljive dodire, kontakt koji ispunjava sva čula, kada smo kao jedno, podsetilo me na neprekidna maženja, gužvanja po kauču ili kako mi to volimo da kažemo - guđenja. Od važnosti interakcije između roditelja i dece, kontakta kože na kožu, o uticaju koji tate imaju na razvoj deteta do značaja koje pojedine stvari imaju na razvoj mozga kod beba, do dojenja - sve teme su bile toliko bitne da sam imala ogromnu dilemu o kojoj ću prvo pisati.

Cilj kampanje #SvakiTrenutakJeVazan je skretanje pažnje na sve ove teme, odnosno značaja koje prve tri godine života imaju za razvoj deteta.

O značaju kontakta kože na kožu sam već pisala u tekstu kako uspavati dete sa atopijskim dermatitisom, o tatama ću obavezno pisati u okviru ove kampanje, jer se o tome tako malo govori, ali sada sam htela da se osvrnem na temu kojom sam se najviše bavila kada sam rodila prvo dete i kada sam se upoznavala sa svim mogućim načinima i praksama vaspitavanja deteta. 

To je razvijanje moždanih sinapsi i značaj razvojnih igara u ovom uzrastu. 


Unicef ističe ove činjenice:
Mozak deteta razvija se veoma brzo. U drugoj godini života mozak je već tri puta teži od onoga na rođenju, a do uzrasta od tri godine dostiže 80 odsto težine mozga odrasle osobe. U ovom uzrastu, mozak dece je dva i po puta aktivniji od mozga odraslih. U prvih nekoliko godina života svake sekunde u mozgu uspostavlja se do hiljadu novih neuronskih konekcija stvarajući složene mreže. Ove mreže menjaju se tokom vremena tako da mozak postaje efikasniji u obavljanju sve više radnji i složenih funkcija. Ako je razvoj mozga deteta zdrav, ono će biti i fizički zdravo i imaće odgovarajuće ponašanje, pokazivaće spremnost da usvaja razne veštine i ima bolju kontrolu ponašanja.

Moja istraživanja su krenula od pre desetak godina, kada sam došla do knjiga doktorke Mariji Montesori i kada sam se upoznala sa njenim učenjem i posebnom pristupu detetu, koji je promenio tumačenje pedagogije, jer je u središte nauke stavio potrebe deteta. Poslednjih godina u Srbiji metode njenog učenja počele su da se primenjuju kroz praksu u mnogim vrtićima, uglavnom privatnim, a osnove ove pedagogije svoju praksu imaju i u NTC sistemu učenja, koje vodi naš dr Ranko Rajović. U fokusu ovog učenja nalazi se biološka potreba deteta da se nesputano razvija, a neuronske veze u mozgu najviše se stvaraju kada je dete aktivno.

Zajednička crta ovih programa razvija se kroz potrebe deteta, preko kojih se dolazi se do njihovog cilja, a to je edukacija.  Podsticanjem  na učenje na neposredan i prirodan način, način koji je usmeren na potrebe samog deteta,  dete se brže i efektnije razvija. Obrazovanje omogućava svakom detetu da nađe svoje mesto, svoju ulogu, sopstveni cilj i daje mu mogućnost da sve to ostvari. Na roditeljima je onda zadatak da omogući detetu da živi i razvija se po sopstvenim interesovanjima, jer na taj način najbolje uči.

Montesori principi 


Veliki broj Montesori principa može se primeniti kroz svakodnevne aktivnosti kod kuće i van kuće. 
Mnoge aktivnosti iz praktičnog života doprinose razvoju sitne i krupne motorike, koordinacije pokreta, koncentracije, sticanju radnih navika i samostalnosti.

SAMOPOUZDANJE LEŽI U SAMOSTALNOM DETETU

Veoma je važno da dete bude samostalno, jer je to pravilan put ka sticanju samopouzdanja. Roditelji često obavljaju svakodnevne rutine umesto deteta, kao što je na primer oblačenje

On obično ne čeka da dete obavi aktivnost i uzima stvar u svoje ruke, jer mu se to učini lakše i brže. 


Tako recimo, pri hodanju je dete sporo, ide 10 koraka nazad, 2 napred, voli da posmatra sve oko sebe i istražuje, dok odrasli uvek imaju cilj i negde žure. Često se roditelj odlučuje pre za prevozno sredstvo, nego za šetnju i na taj način oduzima detetu pravo na aktivnost. Dete je u stanju da šeta kilometrima i to je njegova potreba, a roditelj nesvesno postaje glavna prepreka pri detetovom sazrevanju i razvijanju

Ako se zna da je period do treće godine, označen po ovom učenju kao senzitivan period, onda zaključujemo da je on najvažniji za razvijanje određenih razvojnih funkcija. 

Savet: Ukoliko dete samo želi da upotrebi predmet ili izvede akciju, dozvolite mu, jer ćete na taj način podržati njegovu potrebu za osamostaljenjem. Ukoliko je ne uradi kako treba i razočara se, smirite ga, dajte mu objašnjenje i ponovo mu pokažite kako da izvede akciju.

  
BEZ ZAMENA

Učenje Marije Monesori je osporavalo ko bajagi igračke. Smatra se da ne treba davati igračke koje su zamena za prave stvari, a nemaju funkciju: makaze koje ne seckaju, fen koji ne duva, bušilica koja ne okreće burgiju. 

Zamene ih zbunjuju. Svaka stvar, čak i ona za igru, mora imati određenu svrhu.

OSNOVA JE – KAKO?

Pokažite detetu kako se neki predmeti koriste i kako se neke akcije izvode polako, korak po korak, da bi upilo sve korake. Ponovite akciju onoliko puta koliko je detetu potrebno da je razume.


 Sloboda u vaspitavanju


Doktorka je verovala da dete mora imati što više moguće slobode, fizičke i intelektualne. Način na koji se dete tretira od strane odraslog (roditelja ili vaspitača) ima presudnu ulogu u njegovom razvoju. 

Temelj te slobode su LJUBAV i POVERENJE.

Potencijal svakog deteta raste u njihovoj sigurnosti.

Sloboda međutim, ne znači, da dete apsolutno radi sve što želi, nego da je sam sebi gospodar

To je razvojni proces, koji traje po fazama razvoja,  u kojima se uče disciplina, poštovanje, nezavisnost i odgovornost.

Poslušnost


Naravno, nije logično očekivati od deteta da svaki put posluša ono što ste mu rekli da sme ili ne sme uraditi. 

Neposlušnost izražava volju deteta, a volju im ne smemo dirati. 

Pa kako onda, da naučimo dete da su neke stvari opasne za njega i da mora da nas posluša? Da li odgovor leži u poštovanju detetove želje?  

Ukoliko roditelj, smireno, u visini njegovih očiju, ozbiljnim tonom objasni zašto to nije dobro da li će dete poslušati? 

Na nama je da probamo -  mnogima je uspelo.

Koji su to načini usmeravanja deteta koje nam preporučuje Marija Montesori? Odnosno, kako da navedemo dete da se ponaša po pravilima ponašanja i bezbednosti?

  1. Detetu je potrebno pokazati KAKO se to radi.
  2. Izabrati neutralni momenat kada dete emotivno ne reaguje i kada je roditelj smiren, a ne u toku samog nestašluka.
  3. Dati detetu zabavno i interesantno objašnjenje.
  4. Koristiti hvala i molim te. Zapanjićete se koliko deca vole da se prema njima odnosimo kao sa velikima.
  5. Ponuditi mu izbor: “Hoćeš sam ili hoćeš ja da ti pomognem?” 

Aktivnosti za dete do treće godine


Uključiti dete u svakodnevne kućne aktivnosti – skidanje obuće, oblačenje, kačenje jakne, ostavljenje cipelica, pranje zubića, brisanje, postavljenje stola i druge aktivnosti koje su ga zainteresovale. Detetu se prvo kaže šta će raditi i pokaže mu se polako. Na taj način razvijaju se praktične sposobnosti.

Obezbediti stabilnu i stalnu sredinu u fizičkom smislu – predmeti treba uvek stoje na određenom mestu. Na taj način se kod deteta razvija smisao za red i osećaj za vrednovanje. 

Obezbediti raznovrsnost materijala – osim igračaka, postoje i knjige prilagođene uzrastu, slagalice, bojanke, nalepnice, didaktičke ili improvizovane igračke.

Kad se dete za nešto zaineresuje – ne prekidati ga, pustiti ga da samo proba, vežba, bez vaše pomoći. Na taj način će samo otkrivati, vežbati koncentraciju, a uspeh koji je samo postiglo razvijaće mu samopouzdanje.

Više posmatrajte dete, manje objašnjavajte, kritikujte i komandujte.

Voditi dete na različita mesta. - Iskustvom na pijaci, u prodavnici, šetnjom parkom ili gradom, dete razvija percepciju i poboljšava akomodaciju oka, postaje svestrano, jer proširuje vidike.

Dozvoliti dete da hoda i poštovati njegov tempo - pri šetnji, praveći pauze, razgledanjem oko sebe, saznaje, istražuje prirodu i okolinu.

Dozvoliti mu da se igra sa lišćem, žirevima, granama, baricama. - Prljave jaknice i blatnjave čizmice neka ne predstavljaju problem. Dete na taj način razvija  maštu, osećaj za prirodu, sposobnost i zainteresovanost da istražuje novo. 

Igre za razvoj mozga




SPOLJNE IGRE


1.  Igra pecanja: Staviti lišće u barice. Lišće predstavlja ribice, a grana - štap za pecanje. Dete peca lišće štapom i na taj način razvija koncentraciju i motoriku.
2. Igra skupljanja školjki, kamenčića, žireva, lišća, zavisno od godišnjeg doba.
3.  Dozvoliti detetu da se penje, trči, igra u pesku (razvoj mašte), hoda po ivičnjaku (balansiranje), jer time ostvaruje svoju fizičku potrebu, a samim tim i razvoj mozga.
4.  Pustite dete da uživa u slobodnim aktivnostima u pravom smislu te reči. Slobodno vreme treba stvarno da je slobodno, da dete samo sebi pronalazi zanimaciju, a ne da je roditelj organizuje. 
5.  Igra senki: jurite senke, posmatrajte kako se smanjuju, povećavaju i nestaju, kada su ispred, iza, pored nas. Već oko treće godine detetu možete objasniti principe igre svetlosti i senke.
6.  Brojanje predmeta u prirodi - razvijanje koncentracije, memorije, dete uči da broji.
7.  Igra: Ko vidi – kaže : ko prvi vidi pticu, gnezdo, macu, kucu, žir – vikne glasno. Ova igra razvija akomodaciju oka, snalaženje u nepoznatom okruženju i prilagođavanje u nepoznatim uslovima.


IGRE ZA RAZVIJANJE SITNE MOTORIKE


1. Kocke, kocke i kockice: ređanje kocke na kocku, pravljenje, odvajanje kocke od kocke, klasificiranje po bojama, oblicima.

2.  Nizanje dugmića kroz žicu (uz nadzor roditelja zbog sitnih delova) za razvijanje i sitne motorike i koncentracije. Postoje i didaktičke drvene nizalice, a za devojčice setovi za pravljenje nakita.

3. Sečenje papira sa dečijim makazama za papir. U početku se pridržava detetu papir i dete uči samo da koristi makaze. Kasnije, dete seče po unapred utvrđenim linijama.

4. Pasulj po pasulj: Uzmite 20-ak zrna pasulja i pincetu. Neka dete pincetom jedan po jedan pasulj stavlja u drugu posudu. Ukoliko dete još uvek nije u mogućnosti da koristi pincetu, umesto toga, može uzeti kašičicu, ali način igre je isti – jedan po jedan pasulj. Ovom igrom se razvija i sitna motorika i koncentracija.

5.    Bockanje bockalica.



IGRE ZA RAZVIJANJE KONCENTRACIJE I MEMORIJE


- Igra balansiranja - razviti valjak od toaletnog papira i napraviti krivudavu stazu. Kako biste pričvrstili stazu zalepite karton po dužini. Uzmite 10 ili više valjkova od toaletnog papira i ređajte jedan po jedan na stazu polako, kako se ne bi srušili.

- Igra presipanja - uzmite 2 posude i levak. Jedna posuda je široka sa produžetkom za sipanje, a druga je uska (može biti detetova flašica). Napunite jednu posudu sa vodom, oko 100 ml, i neka dete prosipa iz šire u usku posudu uz upotrebu levka.

- Pamćenje saobraćajnoh znakova, marke automobila, imena dinosaurusa, zastave država, ređanje šah figura na tablu.

- Igra domine sa slikom oblika, boja, tačkica, brojeva, slova.

- Igra memorije sa apstarktnim pojmovima: od 2.godine 4 pojma (npr. 4 marke automobila, ili 4 brojeva), kako dete napreduje uvodite po 2 pojma po igri.

RAZVOJNE ZVUKOVNE IGRE 


Za ove navedene igre koristi se plastični, žuti deo od kinder jajeta. 


     Od 6. –og meseca: 

 Igra skrivalice: Uzmite 3 žuta jajeta i u jedan stavite pasulj. Pokažite detetu da samo jedan proizvodi zvuk pomerajući jedno po jedno jaje. Zatim stavite sva tri na sto i neka dete samo traži u kom jajetu se nalazi predmet.

      Od 1 godine: 

Igra pogađanja: U početku uzmite 3 jajeta i u svaki stavite neki predmet, npr. kamenčic, pasulj, pirinač... Pokažite detetu šta stavljate u svako jaje. Zatim zveckajte i neka dete pogađa šta se u kom jajetu nalazi, po zvuku.

  Od 2. godine: 

Brojalice: U jedno jaje stavite 1 pasulj, u drugo jaje stavite 2 pasulja i tako redom do 5. Da igra bude zanimljivija prvo vi uzmite ulogu mađionicara, a kasnije će verovatno dete poželeti da i samo bude mađionicar. Mađionicar izvlači iz činije jedno jaje i po zvuku, određuje koliko ima pasulja. Kako igra odmiče, povećavajte broj jaja i pasulja u jajetu do 10, pa do 15...


Na kraju - ne manje važno: 


Mazite ih, obasipajte pažnjom, ljubite, hrabrite i podstičite potrebe i interesovanja deteta. 

Pratite sve aktivnosti kampanje Svaki trenutak je važan i na zvaničnoj Facebook stranicu Unicef Srbija