U ovom tekstu ne govori se o simptomima i tegobama koje imaju osobe sa celijakijom i alergijom na gluten. To su veoma ozbiljna zdravstvena stanja i nema sumnje da činjenice o ovoj bolesti dovoljno govore o  problemima sa kojim se pacijenti svakodnevno nose. U ovom tekstu želim da skrenem pažnju o modernizaciji ovog zdravstvenog problema, koji na žalost već neko vreme ide u potpuno krivom smeru.

21. vek je učinio da gluten postaje sve učestaliji problem. Često nije u pitanju samo autoimuno oboljenje, celijakija, zbog koje se o glutenu najpre saznalo. Alergija i intolerancija na gluten su blaži oblici tolerancije organizma koji sve više pogađaju decu, ali i odrasle. 

Na našem području Novak Đoković je bio prvi gluten free influenser. On je prvi progovorio o benefitima koje mu je donela bezglutenska ishrana i tada je prihvaćen izraz gluten free, kao zdravija ishrana koja forsira meso i povrće, a isključuje hleb. Za njim su krenuli i mnogi sportisti i druge poznate ličnosti. Gluten je česta tema i među obolelima od autoimunih bolesti, a mnogi lekari i nutricionisti se slažu da je on trenutno jedan od neprijatelja broj 1 u ishrani. 

S jedne strane naš Nole je konačno otvorio oči i skrenuo pažnju na ovaj problem, ali s druge strane popularizovanje priče o glutenu umanjilo je pravu podršku ljudima kojima je on glavni životni neprijatelj. Neočekivano. Ono što jeste problem – priča o glutenu se pretvorila u praćenje trendova. Mnogi misle da je poštovanje pravila gluten free ishrane moderno i često zdravije (iako to ne mora da znači) i tako površnost u pridržavanju dijete bez glutena skreće pažnju sa potreba onih čija je dijeta doživotna. 

Skorašnja marketinška kampanja domaćeg trgovačkog lanca pod nazivom “gluten uzvraća udarac” uvredila je osobe koje imaju svakodnevnu borbu sa glutenom, a i vrapci na grani znaju da gluten free ishrana nije mogla nadmašiti glutensku potrošnju da bi gluten krenuo u napad.

Ali gluten stvarno boli. 
Svaka njegova čestica. 
Svaka mrvica hleba.

Rasti i živeti kao celijakičar ili alergičan na gluten nije ni malo trendi. To je svakodnevno razmišljanje o bezbednoj prehrani i obrocima koji zahtevaju posebnu pripremu.

Celijakija i alergija na gluten

Celijakija je kod nas marginalna bolest, spada u grupu retkih bolesti, a ono što ne znaju osobe koje nemaju kontakt sa njom je da je to neizlečiva bolest. Kada se jednom dijagnostikuje, a za to je često potrebno i do deset godina, isključenje glutena je jedina terapija.

I nema leka. Jedini lek je hrana koja ne sadrži gluten.

Šta preživljavaju osobe koje imaju celijakiju i alergiju na gluten?

Od trenutka dijagnostikovanja celijakije život obolelog se u potpunosti menja. Svaki trenutak vezan za hranu usmeren je na razmišljanje o sigurnim namirnicama, o bezbednom obroku. 

Uvođenje u bezglutensku ishranu zahteva promenu svakodnevnih životnih navika, a svaki izlazak iz kuće se dobro planira. Menjaju se cele porodice.

Ishrana nije samo prehrana već ritual


U našim životima ishrana je usko povezana sa društvenim životom i ritualima. Sva socijalna okupljanja, proslave, rođendani, ali i svakodnevni život u vrtiću, školi ili na poslu uključuje zajedničke obroke. To dodatno otežava ionako komplikovan život osoba koje imaju celijakiju, čija se ishrana priprema kod kuće, u sigurnim, nekontaminiranim glutenom, uslovima. Obroci van kuće zahtevaju planiranje i posebnu pripremu, čuvanje i specijalno posluživanje, koje mora biti u skladu sa higijenskim i bezglutenskim pravilima

Dok čitate ovo možda razmišljate da to i nije tako komplikovano, da svi ljudi  idu u nabavku i planiraju obroke, ali u realnosti, to ne izgleda tako jednostavno.

Pored zdravstvenih problema i simptoma koje celijakija i alergija na gluten prouzrokuju, evo sa čim se osobe obolele od celijakije svakodnevno suočavaju:

  • Diskriminacija zbog različitosti u ishrani. Kolege, šefovi na poslu, vaspitačice u vrtiću, učiteljice i drugari u školi - često ne veruju da je jedna hlebna mrvica dovoljna da utiče na zdravstveno stanje, a da jedna čestica glutena može prouzrokovati  digestivne smetnje kod celijakičara. Dešava se da vaspitačice u vrtiću daju parče glutenskog hleba detetu, pod izgovorom da ono treba da se navikava; društvo u školi izbegava druga/drugaricu koja se razlikuje, jer “izvoljeva sa jelom”, ne jede i ne pije što i svi.  
  • Deca su često sklona izolaciji, a odrasli – depresiji
  • Nerazumevanje pojedinaca u okruženju, često i onih u užoj porodici. Dešava se čak i da majke ne shvataju ozbiljnost problema ili da bake i deke krišom daju glutenski hleb da bi dete bilo zdravo. (!)

Napominjem da sitne čestice mogu biti uzrok trenutnih simptoma celijakije kao što su bolovi u stomaku, dijareja, povraćanje, a da konstantna upotreba glutena može prouzrokovati veoma ozbiljna oštećenja, ne samo digestivnog trakta, već i celog imunog sistema.

  • Slaba ponuda proizvoda bez glutena:  90% proizvoda u prodavnicama prehrambene robe je zabranjeno za celijakičare.
  • Nedostupnost gluten free proizvoda  u manjim sredinama i prodavnicama.
  • Visoka cena gluten free proizvoda.
  • Problemi u kupovini i dostupnosti proizvoda dolaze i od proizvođača koji ne navode adekvatno alergene ili ih navode bez analize, kako bi se zakonski zaštitili. 

Brašno kao lek


Osobe obolele od celijakije u Srbiji dobijaju određenu količinu brašna bez glutena. Od skoro, tačnije, od marta 2017. godine na teritoriji Srbije je povećana količina bezglutenskog brašna koji se dobija na recept preko RFZO – a, sa 5 na 7 kilograma. Ali mnogima je i to malo. U Hrvatskoj je ta količina već godinama – 10 kilograma. 





Pojedini izabrani lekari se ponašaju kao “čuvari državne kase” i mesecima nakon povećanja ne prepisuju maskimalnu količinu brašna, već po starom, 5 kilograma, tražeći opravdanje u neinformisanosti o promeni.  To otprilike izgleda kao da molite za lek ili kao da molite za hranu, jer hrana bez glutena je celijakičarima lek, a kilogram bezglutenskog brašna iznosi između 600 i 800 dinara. Kao da ne znaju da je ishrana osoba sa celijakijom bazirana na spemanje kod kuće, naročito kad je u pitanju spremanje hleba i peciva. 

Jedan od razloga su cene tih proizvoda i nedovoljna ponuda, a drugi razlog je taj što su bezglutenski industrijski proizvodi prepuni trans masti, šećera i emulgatora, tako da je zdraviji način za sve ljude koji imaju autoimuna oboljenja – priprema hrane kod kuće. Samo da napomenem da 300 grama hleba bez glutena košta oko 300 dinara, 2 kiflice – oko 300, keksevi bez glutena su između 300 i 600 dinara, 30 grama pereca je preko 200 dinara... Šokirani?

Još jedna nepravda u ovom bezglutenskom svetu je da samo osobe sa celijakijom dobijaju brašno na recept, a alergični na gluten – ne. A pošto je alergija na gluten povezana sa drugim alergijama na hranu, najčešće na mleko i jaja u najranijem uzrastu, ishrana alergične dece koja su na posebnim mlečnim dohranama, ishrani bez glutena i jaja - stravično je skupa.

Kako je u svetu?


Popularizacija bezglutenskog načina ishrane u svetu je na potpuno drugom nivou. To je način ishrane koji je sveopšte prihvaćen i niko se sa tim ne sprda. 
Bezglutenska industrija u svetu dostiže tolike razmere da je cena proizvoda znatno niža nego kog nas. O ponudi da ne pričamo. Preko 500 hotela u svetu jelovnik je prilagodilo osobama koje ne jedu gluten. Kruzeri i avio kompanije podržavaju ovaj način ishrane, dok naša deca u regionu ne mogu da idu u vrtić jer hrana koja je 100% bez glutena nije obezbeđena ili jedva mogu na ekskurziju bez pune torbe hrane koju nose od kuće.

I kada se sledeći put nasmejete i vidite da na proizvodu koji po prirodi stvari ne bi trebalo da sadrži gluten, ali na njegovoj ambalaži stoji oznaka bez glutena, setite se da je nekima to veoma važno. Pa makar to bilo i kiselo mleko.

Ne zaboravite, to je dijeta čija se pravila ne smeju kršiti NIKADA
 



Kada dobijete bebu počinju da se javljaju mnoga pitanja. 

Kakvu vodu pijemo?
Koji načini su najbolji za pripremu hrane?
Koje namirnice su zdrave za naš organizam?
Kako su one gajene?
Koja su najbolja sredstva za ličnu higijenu?
Za negu kože?
Koje materijale odeće je najbolje koristiti?
Čime da peremo sudove. A veš?

Sva ta pitanja ni malo nisu bezazlena, imajući u vidu da se hemikalije nalaze svuda. SVUDA, pa i u hrani i vodi. Počnite samo da čitate etikete na proizvodima i suočićete se sa nazivima hemikalija za koje nikada i niste čuli. Retko da ćete i naći sastojak koji je prirodnog porekla. 

Živimo život pun pesticida, fosfata, formaldehida, parabena, sulfata, E-ova, konzervanasa. Veoma je teško naći prirodnu, organsku hranu, a o kozmetici i sredstvima za higijenu stana, posuđa i veša i da ne pričamo. 

A kad beba poraste - postane čovek


Za bebu uvek hoćemo najbolje. To je normalno i prirodno. Želimo da je hranimo organskom hranom, pojimo flaširanom vodom i koristimo prirodne sapune. Međutim, kako beba raste, lagano spuštamo kriterijume i dete prilagođavamo našim navikama. I to je prirodno, jer teorija "staklenog zvona" nam postavlja pitanje "ukoliko preterano zaštićujemo dete, šta će biti kada prvi put proba prskani paradajz ili mladi luk, koji je hemijski tretiran 5 dana pre branja, jer seljak nije znao da treba proći bar 2 nedelje da bi se luk "očistio"? 

Šta me je navelo da objavim rat hemiji?


Od kako sam se susrela sa alergijama na hranu i sa atopijskim dermatitisom kod moje bebe, počela sam da razmišljam potpuno drugačije. Borba sa alergijama i atopijskim dermatitisom nije ni malo jednostavna, naročito u našoj zemlji, u kojoj sa svih strana izostaje podrška
Izgleda da tek sa određenim zdravstvenim problemom pokušavamo da zaobiđemo kontakt sa sastojcima iz laboratorije i tek onda nalazimo načine za rešavanje naših problema u - prirodi. A tada je već možda kasno.

Kako promeniti navike? 


Uvedite pravila. 

- Glavna stvar je okrenuti se prirodi i to ne samo po pitanju hrane, već i u izboru sredstava za higijenu tela i pokućstva. 

- Počnite više da upotrebljavate prirodne proizvode u odnosu na hemijske, industrijske. 
Razmere: 80/20 ili 70/30, zavisno od mogućnosti. 

80 prirodno - 20 hemija, čisto da organizam ne zaboravi u kom svetu mora opstati. Ne moramo uvek koristiti sredstsva za masovno uništenje. 

Povratak pravoj hrani


Svim mogućim silama prirode trudim se da što manje kupujem prehrambene proizvode. 

To je ponekad izuzetno teško, naročito kada su slatkiši u pitanju. Šećer je ionako i sam po sebi velika pretnja sa svih strana, jer ga ima svuda, da ne kažem u svim onim ukusnim, do zavisnosti, stvarima. A jednom kada dete proba šećer - izazov da želi ponovo je prevelik. Trudim se da sama pravim slatkiše, čokolade, sladoled, kekse i da što manje konzumiramo industrijske slatkiše. Dodatni problem nam predstavljaju bake i deke, koji "moraju" da obraduju decu slatkišima iz radnje. Sećate se vanilica na masti, šnenokli, lenje pite, koha i drugih zaboravljenih poslastica? Podsetite bake da su to momenti ljubavi koji se ne zaboravljaju. 



Ono što kupujem u radnji su "izvorne" namirnice; meso, povrće, voće, sir, mast, mleko, kajmak, maslinovo ulje, med, badem, kakao, rogač, kokosovo ulje. Sve su  to su namirnice koje moram imati. 

Ne kupujem viršle, paštete, riblje štapiće, kačkavaj u listićima, margarin, biljne imitacije mlečnih proizvoda, kekse, grickalice, sokove. 

Kozmetika i sredstva za čišćenje


Kada imate dete sa ekcemom, prvo šta radite je isključivanje potencijalnih uzroka koji dovode do pogoršanja stanja ekcema. Počinjemo od sredstava za čišćenje i negu kože, materijala odeće, sredstvima za pranje. Uklanjamo iritante kao što su tepisi, zavese, vuna, dlake kućnih ljubimaca, prašina, grinje i počinjemo na drugačiji način da prilazimo uzrocima alergija.

Pažljivo biramo sa čime kupamo bebu i sa čim mažemo guzu i telo.
Posebnu pažnju poklanjamo specijalnim preparatima koji hrane atopičnu kožu detetaNe znam da li postoji sapun, sindent, kupka, mleko i losion koji nismo probali. 

Probali smo i sve pelene na tržištu i sve deteržente za pranje bebi odeće pokušavajući da nađemo one koji ne iritiraju kožu.

Tragajući za praškom koji neće iritirati atopičnu kožu moga deteta, ali i osetljivu kožu cele moje porodice, naišla sam na 100 % prirodan proizvod. Fitaky prašak za veš je napravila mama koja je uspela da se izbori sa ekcemom kod svog deteta. U nemogućnosti da potpuno oporavi kožu zahvaćenu ekcemom, po savetu pedijatra, ova mama je krenula da isključuje sve agresivne industrijske proizvode i tako počela sama da pravi kreme za negu tela i sopstveni prašak za veš. Ubrzo je primetila poboljšanje i potpuni oporavak kože i počela da pomaže i drugoj deci, bebama i mamama atopičara šireći proizvodnju

Cela linija Fitaky proizvoda sadrži samo sastojake biljnog i mineralnog porekla, koji su idealni za negu i higijenu novorođenih beba i osoba koje imaju kožna oboljenja. 
Proizvodi ne sadrže nijedan sintetski sastojak, sulfate, formaldehide, parabene, konzervans, fosfate. 

Kada sam probala Fitaky prašak za veš ne samo da sam odmah uvidela da odlično pere i beli veš (namerno sam ga testirala upravo na belom vešu), već i ono najvažnije, primetila sam da je znatno umanjio svrab kože kod mog malog atopičara, koji mu je bio izražen u poslednje vreme.



Šta sam prvo promenila?

- Izbacila sam tepihe, ukrasne jastuke i nepotrebni tekstil. 
- Kupila sam antialergijski dušek koji redovno čistim od grinja.
- Izbacila sam plišane igračke. Ostavila sam samo žirafu i medu koje redovno perem u mašini na 60 stepeni. 
- Koristim sva pravila kupanja i nege kože sa atopijskim dermatitisom: kupanje u mlakoj vodi, a hidratacija odmah posle kupanja.
- Koristim specijalne sindente za kupanje, uljane kupke i losione za telo. 
- Otkrila sam prirodne načine hidratacije ovsenom kupkom i počeli smo da upotrebljavamo organski losion za negu kože.
- Veš perem na 60 stepeni, ne koristim omekšivače i uvek duplo ispirem veš. 

Kakve promene je nama dala priroda?


Sada, kada se bliži četvrti rođendan mom malom atopičaru, znam da smo na dobrom putu i da uspevamo da držimo ekcem i alergije pod kontrolom. 

- Pre svega, sada moje dete normalno spava, a i mi sa njim. 
- Uspeli smo da smanjimo korišćenje kortikosteroida i lokalnih imunoglobulatora. 
- Izbegavamo infekcije kože već dve godine. 
- I antibiotik nije koristio već dve godine.
Smanjili smo alergije na hranu. Prerastao je: mleko, žumance i polako počinje da konzumira i gluten. 
- Atopija je bolest porodice - pa je sada cela porodica harmoničnija i zdravija. 



A vi? Ne čekajte problem. 
Radite na prevenciji i vratite se prirodi! 

Objavite pravi rat hemiji!  










Da li ste znali da je skoro 43% dece je zlostavljano na internetu? 
A čak 1 od 4 dece doživelo je nasilje na internetu više puta.

U ovom tekstu saznaćete kako možete zaštititi decu na internetu, kakve vrste nasilja postoje, koje skraćenice se koriste u komunikciji i koja pravila na internetu deca treba da znaju pre nego što uđu u syber svet. Takođe, dobićete linkove za kontolu sadržaja sa interneta, kontakt za edukaciju o zaštiti dece na internetu i gde možete prijaviti nasilje na internetu.

Nasilje na internetu se dešava svakodnevno. 
Nasilje na internetu se dešava u svakoj školi, u svakom odeljenju. Zbog toga i roditelji i nastavnici moraju biti upućeni u ovu tematiku. 

Čitajte pažljivo! 


Vrste nasilja na inetrnetu




Vršnjačko nasilje - cyberbulling

Nasilje među vršnajcima je nasilje koje deca veoma teško podnose. Naveći procenat dece ne prijavljuje ovu vrstu nasilja roditeljima i osobama od poverenja, već se povlači u sebe. Ova vrsta nasilja najviše utiče na samopouzdanje kod dece. Evo šta sve spada u vršnjačko nasilje: 

- uvredljivi tekstovi, poruke i mejlovi
- uvredljive fotografije i video materijali
- isključivanje iz grupa (Najpopularnije među decom uzrasta osam godina i više su Viber grupe)
- ponižavanje
- ismevanje
- imitiranje
- ogovaranja
  
Istraživanja su pokazala da je u toku prošle godine 1 od petoro dece, uzrasta od 8 do 17 godina bilo žrtva vršnjačkog nasilja. 
Dete žrtva i dete nasilnik




Koja deca su ŽRTVE vršnjačkog nasilja?

Deca žrtve cyberbullinga slabo komuniciraju, povučena su i uglavnom tužna i plačljiva. Vršnjaci ih odbacuju, a oni se osećaju kao da su sami na ovom svetu. Žrtve vršnjačkog nsilja su dekoncentrisana u školi i u svakodnevnoj komunikaciji, često odbijajući školske zadatke. Jedna od ključnih stvari koje su zajedničke za decu žrtve vršnjačkog nasilja je manjak samopouzdanja. 

Koja deca VRŠE NASILJE na internetu?

Nasuprot žrtvama, deca koja vrše cyberbulling imaju potrebu da demonstriraju moć i potrebu za kontolom. Oni imaju previše samopouzdanja i reaguju impulsivno, misleći da ih druga deca izazivaju i time pravdaju svoje ponašanje koje dovodi do nasilja. Neretko se dešava da ova deca uživaju u tuđoj boli i patnji. 

Sexting


Sexting je nasilje koje ima seksualne konotacije. Seksualno online uznemiravanje se najčešće dešava kada deca žele da zadive simpatiju, kada ih prijatelji forsiraju/pritiskaju/nagovaraju da to uradi ili kao odgovor na seksualnu poruku. 

Postoje dve vrste sekstinga: 
seksualno uznemiravanje i sexting kao posledica besa ili osvete. 


Seksualno nasilje



Decu na internetu vrebaju takozvani predatori/pedofili. Oni vrbuju decu na društvenim mrežama, u online igricama koje uključuju povezivanje više osoba, u sobama za chat. Glavni cilj predatora je fizički susret i seksualno zlostavljanje. Kako pedofili vrbuju decu? Oni uglavnom žele da se približe deci prilagođavajući ton komunikacije dečijem. Oni se predstavljaju lažno, koristeći nadimke. Deleći navodno ista interesovanja, oni razvijaju prijateljstvo, negujući dečije poverenje prema njima.


Deca ne mogu da prepoznaju šta je seksualno nasilje, ali još veći problem je što nasilje ne prepoznaju ni roditelji.

Skraćenice u svakodnevnoj internet komunikaciji

Obratite pažnju na skraćenice koje deca koriste pri dopisivanju:




Kako zaštititi decu na internetu?



Pravila za decu

1. Nikad ne govoriti šifre i lozinke, pa ni najboljoj drugarici/drugu.

2. Ne stavljati lične podatke na internetu (adresu, broj telefona...).

3. Uvek podesiti privatnost naloga na društvenoj mreži tako da ne bude vidljiv osobama koji nisu "prijatelji" ili "pratioci".

4. Kontrolisati ili ograniči prisup komentarima na svom nalogu.

5. Zapamtiti: prijatelji na društvenoj mreži nisu tvoji pravi prijatelji. 

Fotografije na internetu




Fotografija na internetu je on line reputacija. Svedoci smo da fotografije prikazuju svet onakav u kakvom želimo da se predstavimo on line svetu i da često nemaju veze sa realnošću. Fotografija na internetu je postala neki vid samopromocije i marketinga pojedinca. 


Naučite dete da ne veruje fotografijama.


Važno je znati da jednom objavljena fotografija na internetu - ostaje zauvek na internetu.

Razlozi da ne postavite fotografiju druge osobe

Ako fotografija:


- ismeva 
- nepristojna je
- zlonamerna
- uvredljiva
- sadrži lične podatke
- otkriva ono što ta osoba ne želi.


Najvažnije pravilo: Ne postavljajte fotografiju ukoliko osoba na fotografiji to ne želi.


Filteri za kontrolu sadržaja na internetu


Da bismo izbegli neželjeni sadržaj na internetu koriste se određene aplikacije koje filtriraju taj sadržaj. 

Instalirajte ove besplatne aplikacije koje omogućavaju kontrolu uređaja:

Šta još možete uraditi u kontroli interneta?

- Kompjuter redovno skenirajte sa porn detection software.

- Ograničite deci vreme na internetu.



Ne zaboravite da se prekomerna upotreba računara i interneta smatra zavisnošću.


Izvor: 

Glavni izvor ovog teksta je prezentacija Nacionalnog centra za bezbednost dece na internetu koja se sprovodi u školama. 

Kontakt


Telefon: 19833
email: bit@mtt.gov.rs
www.pametnoibezbedno.gov.rs
FB: Pametno&Bezbedno
Instagram: #pametnoibazbedno

Takođe želim da napomenem i projekat „Tijana klik koji se bavi edukacijom o bezbednoj upotrebi interneta koja je namenjena učenicima viših razreda osnovnih škola. 

Postoji i posebna verzija edukacije namenjena roditeljima i nastavnicima. 

Istraživanje ove nevladine organizacije govori da je trend porasta korisnika interneta niže starosne dobi u porastu i da se deca masovno uključuju na društvene mreže.


Zapamtite:


Samo 1 od 10 dece će obavestiti roditelja, nastavnika ili osobu od poverenja o svojoj situaciji nasilja. 








Koja je vaša prva asocijacija kad se spomene leto? Moja je - sladoled. I to domaći sladoled. Svake godine pronalazim recepte za home made sladolede, a ove godine moj favorit je sladoled koji se pravi za 5 minuta i to od samo jednog sastojka, bez jaja i bez glutena.

Pošto su deca inače nepoverljiva prema home made poslasticama i radije naginju ka prehrambenim, protiv kojih se svim silama borim, morala sam napraviti sladoled koji je na prvom mestu dovoljno sladak. 

Dodatni uslovi koji jedan sladoled u kućnoj režiji treba da ispunjava, a koji ovaj recept ima:


  • Ovo je zdravija varijanta poslastice.
  • Ne sadrži puno šećera. 
  • Brzo i lako se priprema.
  • Ne zahteva puno namirnica.
  • Brzo menja stanje iz tečnog u smrznuto.
  • Prilagodljiv je i za druge ukuse. 
  • Deca ga obožavaju.

U početku sam bila skeptik, ali ubrzo sam postala fanatik koji svakodnevno isprobava recepte od ove namirnice sa što manje šećera. I znate šta, prošla sam test! Deca ga jedu i ne veruju da je to mama napravila!

Glavni sastojak ovog sladoleda je kondenzovano mleko. Ono je veoma ukusno i može da se pije bez dodataka ili jede kašičicom ukoliko je dovoljno gusto, a sama gustina zavisi od količine šećera i dužine kuvanja mleka. Najjednostavnija varijanta je da kupite mleko koje je već zaslađeno. 

Međutim, ja sam htela da izbegnem tu enormnu kolilinu šećera koncentrisanu na jednom mestu, pa sam našla nezaslađeno kondenzovano mleko. Ono je poprilično ređe, ali ostavlja mi mogućnost kontole zaslađivača. Zbog toga sam morala da prokuvam par minuta kako bih se tečnost progustila. 

Dodala sam 2 ravne kašike nerafisanog šećera, pa je mleko dobilo karamel boju. Nisam verovala da će mi recept uspeti, pa nisam napravila fotografije pripreme, ali tu je fotka krajnjeg proizvoda: 




Sladoled bez jaja i bez glutena


Sastojci: 

400 grama nezaslađenog kondenzovanog mleka (limenka je 376 ml ili 400g)

2 kašike nerafinisanog šećera (ili 2 kašike meda, javorovog ili agavinog sirupa)

500 grama jagoda (ili bilo kod drugog voća ili arome)


Druge varijante sladoleda od jedne namirnice:


U kondenzovano mleko dodate slatku pavlaku, kefir ili jogurt. Na taj način dobija se veća količina sladoleda, a i sladoled ima manje iglica. 

Od aroma birajte: cimet, vanilu, čokoladu, voće, seckane bademe, lešnik....ma šta god poželite.

I da...prijatno! Uživajte i napunite zamrzivač na vreme kako biste uživali u ovoj poslastici po najvećim vrućinama!

Podelite sa mnom utiske i na Facebook stranici, a ja ću sa vama i druge zdrave recepte.