Kada me je UNICEF kontaktirao da učestvujem u nacionalnoj kampanji o važnosti prvih 1000 dana od rođenja deteta nisam mogla da se odlučim koju temu da izaberem između tema koje pokrivaju. Na stranu što sam bila oduševljana što ću učestvovati, sve do jedne su me podsetile na najlepši period razvoja deteta, na prvo iskustvo, na period upoznavanja, najmirisnije mirise, nesigurne i pažljive dodire, kontakt koji ispunjava sva čula, kada smo kao jedno, podsetilo me na neprekidna maženja, gužvanja po kauču ili kako mi to volimo da kažemo - guđenja. Od važnosti interakcije između roditelja i dece, kontakta kože na kožu, o uticaju koji tate imaju na razvoj deteta do značaja koje pojedine stvari imaju na razvoj mozga kod beba, do dojenja - sve teme su bile toliko bitne da sam imala ogromnu dilemu o kojoj ću prvo pisati.

Cilj kampanje #SvakiTrenutakJeVazan je skretanje pažnje na sve ove teme, odnosno značaja koje prve tri godine života imaju za razvoj deteta.

O značaju kontakta kože na kožu sam već pisala u tekstu kako uspavati dete sa atopijskim dermatitisom, o tatama ću obavezno pisati u okviru ove kampanje, jer se o tome tako malo govori, ali sada sam htela da se osvrnem na temu kojom sam se najviše bavila kada sam rodila prvo dete i kada sam se upoznavala sa svim mogućim načinima i praksama vaspitavanja deteta. 

To je razvijanje moždanih sinapsi i značaj razvojnih igara u ovom uzrastu. 


Unicef ističe ove činjenice:
Mozak deteta razvija se veoma brzo. U drugoj godini života mozak je već tri puta teži od onoga na rođenju, a do uzrasta od tri godine dostiže 80 odsto težine mozga odrasle osobe. U ovom uzrastu, mozak dece je dva i po puta aktivniji od mozga odraslih. U prvih nekoliko godina života svake sekunde u mozgu uspostavlja se do hiljadu novih neuronskih konekcija stvarajući složene mreže. Ove mreže menjaju se tokom vremena tako da mozak postaje efikasniji u obavljanju sve više radnji i složenih funkcija. Ako je razvoj mozga deteta zdrav, ono će biti i fizički zdravo i imaće odgovarajuće ponašanje, pokazivaće spremnost da usvaja razne veštine i ima bolju kontrolu ponašanja.

Moja istraživanja su krenula od pre desetak godina, kada sam došla do knjiga doktorke Mariji Montesori i kada sam se upoznala sa njenim učenjem i posebnom pristupu detetu, koji je promenio tumačenje pedagogije, jer je u središte nauke stavio potrebe deteta. Poslednjih godina u Srbiji metode njenog učenja počele su da se primenjuju kroz praksu u mnogim vrtićima, uglavnom privatnim, a osnove ove pedagogije svoju praksu imaju i u NTC sistemu učenja, koje vodi naš dr Ranko Rajović. U fokusu ovog učenja nalazi se biološka potreba deteta da se nesputano razvija, a neuronske veze u mozgu najviše se stvaraju kada je dete aktivno.

Zajednička crta ovih programa razvija se kroz potrebe deteta, preko kojih se dolazi se do njihovog cilja, a to je edukacija.  Podsticanjem  na učenje na neposredan i prirodan način, način koji je usmeren na potrebe samog deteta,  dete se brže i efektnije razvija. Obrazovanje omogućava svakom detetu da nađe svoje mesto, svoju ulogu, sopstveni cilj i daje mu mogućnost da sve to ostvari. Na roditeljima je onda zadatak da omogući detetu da živi i razvija se po sopstvenim interesovanjima, jer na taj način najbolje uči.

Montesori principi 


Veliki broj Montesori principa može se primeniti kroz svakodnevne aktivnosti kod kuće i van kuće. 
Mnoge aktivnosti iz praktičnog života doprinose razvoju sitne i krupne motorike, koordinacije pokreta, koncentracije, sticanju radnih navika i samostalnosti.

SAMOPOUZDANJE LEŽI U SAMOSTALNOM DETETU

Veoma je važno da dete bude samostalno, jer je to pravilan put ka sticanju samopouzdanja. Roditelji često obavljaju svakodnevne rutine umesto deteta, kao što je na primer oblačenje

On obično ne čeka da dete obavi aktivnost i uzima stvar u svoje ruke, jer mu se to učini lakše i brže. 


Tako recimo, pri hodanju je dete sporo, ide 10 koraka nazad, 2 napred, voli da posmatra sve oko sebe i istražuje, dok odrasli uvek imaju cilj i negde žure. Često se roditelj odlučuje pre za prevozno sredstvo, nego za šetnju i na taj način oduzima detetu pravo na aktivnost. Dete je u stanju da šeta kilometrima i to je njegova potreba, a roditelj nesvesno postaje glavna prepreka pri detetovom sazrevanju i razvijanju

Ako se zna da je period do treće godine, označen po ovom učenju kao senzitivan period, onda zaključujemo da je on najvažniji za razvijanje određenih razvojnih funkcija. 

Savet: Ukoliko dete samo želi da upotrebi predmet ili izvede akciju, dozvolite mu, jer ćete na taj način podržati njegovu potrebu za osamostaljenjem. Ukoliko je ne uradi kako treba i razočara se, smirite ga, dajte mu objašnjenje i ponovo mu pokažite kako da izvede akciju.

  
BEZ ZAMENA

Učenje Marije Monesori je osporavalo ko bajagi igračke. Smatra se da ne treba davati igračke koje su zamena za prave stvari, a nemaju funkciju: makaze koje ne seckaju, fen koji ne duva, bušilica koja ne okreće burgiju. 

Zamene ih zbunjuju. Svaka stvar, čak i ona za igru, mora imati određenu svrhu.

OSNOVA JE – KAKO?

Pokažite detetu kako se neki predmeti koriste i kako se neke akcije izvode polako, korak po korak, da bi upilo sve korake. Ponovite akciju onoliko puta koliko je detetu potrebno da je razume.


 Sloboda u vaspitavanju


Doktorka je verovala da dete mora imati što više moguće slobode, fizičke i intelektualne. Način na koji se dete tretira od strane odraslog (roditelja ili vaspitača) ima presudnu ulogu u njegovom razvoju. 

Temelj te slobode su LJUBAV i POVERENJE.

Potencijal svakog deteta raste u njihovoj sigurnosti.

Sloboda međutim, ne znači, da dete apsolutno radi sve što želi, nego da je sam sebi gospodar

To je razvojni proces, koji traje po fazama razvoja,  u kojima se uče disciplina, poštovanje, nezavisnost i odgovornost.

Poslušnost


Naravno, nije logično očekivati od deteta da svaki put posluša ono što ste mu rekli da sme ili ne sme uraditi. 

Neposlušnost izražava volju deteta, a volju im ne smemo dirati. 

Pa kako onda, da naučimo dete da su neke stvari opasne za njega i da mora da nas posluša? Da li odgovor leži u poštovanju detetove želje?  

Ukoliko roditelj, smireno, u visini njegovih očiju, ozbiljnim tonom objasni zašto to nije dobro da li će dete poslušati? 

Na nama je da probamo -  mnogima je uspelo.

Koji su to načini usmeravanja deteta koje nam preporučuje Marija Montesori? Odnosno, kako da navedemo dete da se ponaša po pravilima ponašanja i bezbednosti?

  1. Detetu je potrebno pokazati KAKO se to radi.
  2. Izabrati neutralni momenat kada dete emotivno ne reaguje i kada je roditelj smiren, a ne u toku samog nestašluka.
  3. Dati detetu zabavno i interesantno objašnjenje.
  4. Koristiti hvala i molim te. Zapanjićete se koliko deca vole da se prema njima odnosimo kao sa velikima.
  5. Ponuditi mu izbor: “Hoćeš sam ili hoćeš ja da ti pomognem?” 

Aktivnosti za dete do treće godine


Uključiti dete u svakodnevne kućne aktivnosti – skidanje obuće, oblačenje, kačenje jakne, ostavljenje cipelica, pranje zubića, brisanje, postavljenje stola i druge aktivnosti koje su ga zainteresovale. Detetu se prvo kaže šta će raditi i pokaže mu se polako. Na taj način razvijaju se praktične sposobnosti.

Obezbediti stabilnu i stalnu sredinu u fizičkom smislu – predmeti treba uvek stoje na određenom mestu. Na taj način se kod deteta razvija smisao za red i osećaj za vrednovanje. 

Obezbediti raznovrsnost materijala – osim igračaka, postoje i knjige prilagođene uzrastu, slagalice, bojanke, nalepnice, didaktičke ili improvizovane igračke.

Kad se dete za nešto zaineresuje – ne prekidati ga, pustiti ga da samo proba, vežba, bez vaše pomoći. Na taj način će samo otkrivati, vežbati koncentraciju, a uspeh koji je samo postiglo razvijaće mu samopouzdanje.

Više posmatrajte dete, manje objašnjavajte, kritikujte i komandujte.

Voditi dete na različita mesta. - Iskustvom na pijaci, u prodavnici, šetnjom parkom ili gradom, dete razvija percepciju i poboljšava akomodaciju oka, postaje svestrano, jer proširuje vidike.

Dozvoliti dete da hoda i poštovati njegov tempo - pri šetnji, praveći pauze, razgledanjem oko sebe, saznaje, istražuje prirodu i okolinu.

Dozvoliti mu da se igra sa lišćem, žirevima, granama, baricama. - Prljave jaknice i blatnjave čizmice neka ne predstavljaju problem. Dete na taj način razvija  maštu, osećaj za prirodu, sposobnost i zainteresovanost da istražuje novo. 

Igre za razvoj mozga




SPOLJNE IGRE


1.  Igra pecanja: Staviti lišće u barice. Lišće predstavlja ribice, a grana - štap za pecanje. Dete peca lišće štapom i na taj način razvija koncentraciju i motoriku.
2. Igra skupljanja školjki, kamenčića, žireva, lišća, zavisno od godišnjeg doba.
3.  Dozvoliti detetu da se penje, trči, igra u pesku (razvoj mašte), hoda po ivičnjaku (balansiranje), jer time ostvaruje svoju fizičku potrebu, a samim tim i razvoj mozga.
4.  Pustite dete da uživa u slobodnim aktivnostima u pravom smislu te reči. Slobodno vreme treba stvarno da je slobodno, da dete samo sebi pronalazi zanimaciju, a ne da je roditelj organizuje. 
5.  Igra senki: jurite senke, posmatrajte kako se smanjuju, povećavaju i nestaju, kada su ispred, iza, pored nas. Već oko treće godine detetu možete objasniti principe igre svetlosti i senke.
6.  Brojanje predmeta u prirodi - razvijanje koncentracije, memorije, dete uči da broji.
7.  Igra: Ko vidi – kaže : ko prvi vidi pticu, gnezdo, macu, kucu, žir – vikne glasno. Ova igra razvija akomodaciju oka, snalaženje u nepoznatom okruženju i prilagođavanje u nepoznatim uslovima.


IGRE ZA RAZVIJANJE SITNE MOTORIKE


1. Kocke, kocke i kockice: ređanje kocke na kocku, pravljenje, odvajanje kocke od kocke, klasificiranje po bojama, oblicima.

2.  Nizanje dugmića kroz žicu (uz nadzor roditelja zbog sitnih delova) za razvijanje i sitne motorike i koncentracije. Postoje i didaktičke drvene nizalice, a za devojčice setovi za pravljenje nakita.

3. Sečenje papira sa dečijim makazama za papir. U početku se pridržava detetu papir i dete uči samo da koristi makaze. Kasnije, dete seče po unapred utvrđenim linijama.

4. Pasulj po pasulj: Uzmite 20-ak zrna pasulja i pincetu. Neka dete pincetom jedan po jedan pasulj stavlja u drugu posudu. Ukoliko dete još uvek nije u mogućnosti da koristi pincetu, umesto toga, može uzeti kašičicu, ali način igre je isti – jedan po jedan pasulj. Ovom igrom se razvija i sitna motorika i koncentracija.

5.    Bockanje bockalica.



IGRE ZA RAZVIJANJE KONCENTRACIJE I MEMORIJE


- Igra balansiranja - razviti valjak od toaletnog papira i napraviti krivudavu stazu. Kako biste pričvrstili stazu zalepite karton po dužini. Uzmite 10 ili više valjkova od toaletnog papira i ređajte jedan po jedan na stazu polako, kako se ne bi srušili.

- Igra presipanja - uzmite 2 posude i levak. Jedna posuda je široka sa produžetkom za sipanje, a druga je uska (može biti detetova flašica). Napunite jednu posudu sa vodom, oko 100 ml, i neka dete prosipa iz šire u usku posudu uz upotrebu levka.

- Pamćenje saobraćajnoh znakova, marke automobila, imena dinosaurusa, zastave država, ređanje šah figura na tablu.

- Igra domine sa slikom oblika, boja, tačkica, brojeva, slova.

- Igra memorije sa apstarktnim pojmovima: od 2.godine 4 pojma (npr. 4 marke automobila, ili 4 brojeva), kako dete napreduje uvodite po 2 pojma po igri.

RAZVOJNE ZVUKOVNE IGRE 


Za ove navedene igre koristi se plastični, žuti deo od kinder jajeta. 


     Od 6. –og meseca: 

 Igra skrivalice: Uzmite 3 žuta jajeta i u jedan stavite pasulj. Pokažite detetu da samo jedan proizvodi zvuk pomerajući jedno po jedno jaje. Zatim stavite sva tri na sto i neka dete samo traži u kom jajetu se nalazi predmet.

      Od 1 godine: 

Igra pogađanja: U početku uzmite 3 jajeta i u svaki stavite neki predmet, npr. kamenčic, pasulj, pirinač... Pokažite detetu šta stavljate u svako jaje. Zatim zveckajte i neka dete pogađa šta se u kom jajetu nalazi, po zvuku.

  Od 2. godine: 

Brojalice: U jedno jaje stavite 1 pasulj, u drugo jaje stavite 2 pasulja i tako redom do 5. Da igra bude zanimljivija prvo vi uzmite ulogu mađionicara, a kasnije će verovatno dete poželeti da i samo bude mađionicar. Mađionicar izvlači iz činije jedno jaje i po zvuku, određuje koliko ima pasulja. Kako igra odmiče, povećavajte broj jaja i pasulja u jajetu do 10, pa do 15...


Na kraju - ne manje važno: 


Mazite ih, obasipajte pažnjom, ljubite, hrabrite i podstičite potrebe i interesovanja deteta. 

Pratite sve aktivnosti kampanje Svaki trenutak je važan i na zvaničnoj Facebook stranicu Unicef Srbija

















Prošle su mnoge godine paranoje i panike od kako je alergija ušla u naše živote. Prošlo je mnogo drhtanja, strepnje, bdenja da bi alergija na hranu od stresa prešla u naviku. Napravila sam mnogo obroka bez glutena, jaja, mlečnih proizvoda, bez svih 8 najjačih alergena i još mnogih koji su bili u prolazu (šargarepa na primer), što nije bilo ni malo jednostavno. 

Ali kuvanje je lečilo stanje kroz koje roditelj detata sa alergijom na hranu prolazi.

Prvo na šta pomisle ljudi kada nabrojim namirnice na koje moje dete ima alergiju, šta to dete uopšte jede, ali sva sreća, na meso i povrće nije imao alergije, tako da je ručak bio najmanji problem. Veći problem kod alergija na hranu su užine i šta pripremiti za doručak i večeru. Moj mali alergičar je imao alergiju na pšenicu, ali on je odbijao sve žitarice, uključujući i bezglutenske, pa čak i heljdu i leblebiju, kao pseudožitarice. Njegova intuicija je bila dobra, jer su one mahunarke, a na pasulj i grašak je takođe jedno vreme bio alergičan. Tek kasnije, malo po malo, prihvatao je ukus hleba i ostalih proizvoda od brašna. 

Jedan od problema kod alergije na hranu je i kupovina. Iščitavanje etiketa i tumačenje sastava proizvoda je uobičajena radnja u marketima. To pravilo važi za sve proizvode, bez obzira da li ste ih ranije koristili, jer dešava se da proizvođači često promene sastav proizvoda ili uslove u kojima se oni proizvode. 


Posle 4 godina života sa alergijama na hranu evo par stvari koje redovno primenjujem:



  Isključivanje alergena


Neki ljudi pokušavaju da uklone sve alergene iz kuhinje na koje je dete alergično. I to je potpuno razumljivo. Ja sam probala isto to da uradim kada je gluten u pitanju. Ali nisam uspela. Suprug i starije dete su odbijali da pojedu bilo šta to bih rekla da je bezglutensko. Ma nisu hteli ni da probaju! Koliko puta sam rekla da je glutensko samo da bi probali, a onda pojedu sve ne primetivši razliku.



Što se tiče drugih alergija na hranu, mleko i jaja nismo izbacili iz kuće, jer imamo i starije dete kojima su ove namirnice potrebne za razvoj. Sada je već mali alergičar porastao da zna šta sme - šta ne sme, kada su osnovne namirnice u pitanju, tako da jaja sigurno neće dirati, a alergiju na mleko je pravazišao pre dve godine.

Soja i kikiriki su potpuno isključeni iz naše kuhinje. Soju iovako ne koristim zbog genetske modifikacije, a kikiriki zbog prevelike klase alergije. Uzrok mnogih slučajeva anafilaksije je upravo kikiriki, tako da su kod nas svi proizvodi od kikirikija zabranjeni. Off limit. 





  Koristim posebne police u frižideru

Iako imamo frižider koji dete teško može otvoriti, u početku sam svu hranu bez alergena stavljala na najvišu policu. Kasnije, kako je dete raslo, postajalo radoznalije, imalo je želju da upoznaje hranu i viri u frižider, odvojila sam deo u vratima, u kojoj je bila smeštena njegova užina. Sada, kada je porastao, hrana koja nije bezbedna i koja sadrži alergen, nalazi se na najvišoj polici i potpuno mu je nedostupna. 


  Koristim posebne posude


U početku našeg života sa alergijama, kada ih je bilo puno i kada sam se tek navikavala na celu situaciju, pravila sam paralelno po 2 jela od svakog. Ako pravim spanać, napravim i jedan bez kravljeg mleka tako što ga zamenim sa pirinčanim mlekom. Kada pravim palačinke, pravim one normalne i one od bezglutenskog brašna i bez jaja. Kada pravim supu - u toku kuvanja, odvojim tečnost u drugu šerpicu kako bih nastavila kuvanje sa bezglutenskom testeninom. 

Sada uglavnom spremam hranu koju svi ukućani mogu da jedu, ali postoje i mnogi recepti koje pravim posebno za malog alergičara. 
Potrebno je koristiti poseban pribor, varjače, posude, šerpice, prati ruke dvesta puta u toku pripreme jela, kako ne bi došlo do kontaminacije. Ne samo da se stvara dodatni posao oko spremanja jela, već je duplo više posla i oko pranja posuđa.  

Iako je posuđe uvek dobro oprano kako ne bi došlo do kontaminacije alergenima, imam posebno posuđe za pripremu hrane bez alergena. To su silikonski kalupi posude za pečenje hrane, plastično i drveno posuđe (varjača i daska za sečenje).







Takođe, veoma je važno da dete sa alergijom na hranu zna koja hrana je bezbedna. Zbog toga su veoma bitne posebne posude za služenje i skladištenje hrane. 

  Uvek nosim rezervnu užinu za dete


Ukoliko idemo u park, na izlet, u poseti nekim drugarima - čak i tamo gde znam da ima hrane koju sme, ja nosim njegovu omiljenu hranu. 


Deca sa alergijama na hranu su probirljiva i nepoverljiva prema drugoj hrani.

  Posude koje su mi olakšale pečenje  

To su male posude - u kojima pečem hranu bez alergena, mali plehovi i kalupi - koji mi štede prostor i električnu energiju: pleh za srce tortu, mafine, hleb, kalup za palačinke. 

Procedura je sledeća: kada pečem jelo za ostale ukućane koje mali alergičar ne sme, pripremim i manju količinu istog jela, ali bez alergena, kako bih u isto vreme koristila rernu. 







  Imam male pomagače u kuhinji bez kojih ne mogu 

Posle tri godine alergije na jaje, dve uzastopne analize su pokazale da je alergija na žumance nestala. Međutim, alergija na belance je ostala i to u najvišoj klasi. Zbog toga mi mala zlatna ribica svakodnevno pomaže u pripremi obroka za malog alergičara. 

Konačno može da pojede prženicu i palačinke koje su slične normalnima, ali žumance dodajem i mnogim jelima i testima, jer ne samo da je zdravo za razvoj dece, nego i pomaže da se jelo veže




Obeleživači u boji

Za skladištenje hrane i transport koristim zatvarače kesa u boji. Zelena boja je za dete sa alergijama, plavi - za dete bez alergija.



  Uključujem dete u pripremu obroka


Verujte da su deca u kuhinji sposobna za to veoma rano. Uključivanje deteta u pripremi jela može olakšati organizaciju oko pripreme, jer deca stvarno mogu da budu pravi pomoćnici u kuhinji.  Posebno je važno uključiti dete sa alergijom na hranu u spremanje obroka, jer na taj način dete stvara ljubav prema hrani i kuvanju, ali i stiče saznanje o namirnicama koje su za njega bezbedne.




Nadam se da su vam se dopali ovi saveti. Pišite mi ovde o čemu biste voleli da čitate sledeći put.








Sitonija je naše omiljeno letovalište već nekoliko godina. Idealna je za porodice sa manjom decom zbog plitke, čiste vode, prirodne hladovine, a najviše zbog predivnih plaža i providno tirkizne vode. Nama je najvažnije da je voda potpuno čista i da se uvek oseća onaj pravi miris mora. S tim što mi pride imamo i miris borovine

Sitonija ima jedne od najlepših plaža u Grčkoj, a i Solun je blizu ukoliko kojim slučajem želite da ga obiđete. Ona sve više postaje deo Halkidikija potpuno namenjen porodici sa decom tako da je to naša preporuka.

Naše putovanje možda i nije tako specifično i avanturističko, jer mi smo porodica koja voli kompletan odmor, koliko god je on moguć sa dvojicom veoma aktivnih dečakaNe zamišljamo letovanje sedeći i ležeći, jer odmor koji ne uključuje decu u morska dešavanja i nije odmor. 

Od čega se mi u stvari odmaramo? Ne od dece, već od stresa, tehnike, urbanog života, od svakodnevice. 

Naš odmor zapravo posvećen je njima, a mi smo to na vreme shvatili. 

Mi se sa njima kupamo i koristimo što više vremena u vodi. Sa njima se igramo, sa njima se i odmaramo.

Zato smo napravili „kompromis“. 

Idemo na plaže koje nemaju puno ljudi,  jer to nama prija, a onda se 100% družimo sa decom. Te plaže uglavnom nemaju ležaljke, već je bleja na plaži po starim običajima letovanja – ležaljka, peškir, dušek varijanta i svo vreme dajemo našoj deci. 

Na plaži koju smo otkrili nema prodavaca krofni. Nema skutera i čamaca. Nema vriske, navijanja, poručivanja koktela i glasne muzike. Samo čista priroda. More, zelenilo i mi.

Činjenicu da letovanje se decom i nije neki odmor, mi smo okrenuli.

Mi se zapravo stvarno odmaramo sa decom. 

Naravno da umeju da budu naporna, ali to im je posao. Posvećenost njima je naš prioritet, ali svako ima i vreme za sebe. Uvek pročitam dve knjige na letovanju, eto, to je dokaz da se može. Često i otplivam sama. Ali, sve timske sportove u vodi, pa i oni izmišljene, češće praktikujemo. Vaterpolo, košarka u vodi, odbojka u vodi, prase u sredini u vodi, tenis na plaži, tenis u vodi, badminton na plaži, kula na plaži (a, da, to nije sport), zatrpavanje na plaži.

Zbog toga su nam nepoznati ljudi na plaži suvišni. Želimo da ne pazimo da li će lopta udariti nekog u glavu, da li će smer vode dok se prskamo biti pogrešan za nekog ko tek ulazi u vodu ili da će pesak dok trčimo u vodu nekome prekriti sliku na peškiru.



Naša plaža se nalazi između Metamorfozisa, koga nazivaju draguljem Sitonije, i Nikitija, koji vrvi od bič barova, taverni i mamipara, koje mi nomadi – na - letovanju izbegavamo.

U ovaj deo Sitonije idemo već drugu godinu za redom, jer smo otkrili mini plaže na koje ili dolaze lokalci posle 19h da se rashlade ili Rusi, koji po pravilu beže sa plaže u 11h i možda se 10% njih spusti ponovo u kasnim popodnevnim satima, kad im dosadi ultra ol inkluziv. Otkrili smo nekoliko manjih plaža koje su pravo bogatstvo za odmor kakav mi želimo. 

Često, da ne kažem uglavnom, jer ćete me pitati za detaljan prikaz mape, smo potpuno sami. 

Plaža je šljunkovita i nema kilometarskog plićaka, ali sasvim dovoljno za privikavanje za ulazak u vodu i igranje za manju decu. Kamenje za uspomenu uvek nosimo kući, jer nam je posebno lepo.



Nema pravila, ali otprilike svaki treći dan popodne odemo na neku drugu plažu. Čisto da razbijemo rutinu i ne zaboravimo da se ponašamo civilizovano. Mada uvek žurimo nazad na sladoled i baklave u hand made poslastičarnicu u Metamorfosisu. 

Sarti obiđemo u periodu kada su talasi, Vurvuru kada je padala kiša, pa je more hladnije, a ostale čuvene plaže na Sitoniji najčešće izbegavamo zbog gužve. Prelepe jesu, tirkizno nestvarne – potvrđeno, ali te dve nedelje letovanja ne želimo da delimo. Delimo vam samo na ovaj način, da vidite da se sa decom može odmoriti – kada im se stvarno - posvetimo.

Da zaključimo, Sitonija je predivna za porodice sa manjom decom, kakvu god vrstu odmora preferirate.  Ne morate ućutkivati decu kada se raduju, viču ili plaču. Svi su tamo sa istim ciljem i u istim okolnostima (da ne bude rečeno u istom sosu) kao vi. A opet osećate spokoj i čujete tišinu. Mirne ili urbane plaže, peskovite ili šljunkovite, mala mesta ili veća šetališta, za avanturiste, za ronioce, za ladovinu, za odmaranje, za ljude koji vole MORE.










Ovo je nagrađeni tekst, pisan za portal Odmor sa decom




* Bla, bla, fotografije i tekst nije dozvoljeno preuzimati bez dozvole. 


U ovom tekstu ne govori se o simptomima i tegobama koje imaju osobe sa celijakijom i alergijom na gluten. To su veoma ozbiljna zdravstvena stanja i nema sumnje da činjenice o ovoj bolesti dovoljno govore o  problemima sa kojim se pacijenti svakodnevno nose. U ovom tekstu želim da skrenem pažnju o modernizaciji ovog zdravstvenog problema, koji na žalost već neko vreme ide u potpuno krivom smeru.

21. vek je učinio da gluten postaje sve učestaliji problem. Često nije u pitanju samo autoimuno oboljenje, celijakija, zbog koje se o glutenu najpre saznalo. Alergija i intolerancija na gluten su blaži oblici tolerancije organizma koji sve više pogađaju decu, ali i odrasle. 

Na našem području Novak Đoković je bio prvi gluten free influenser. On je prvi progovorio o benefitima koje mu je donela bezglutenska ishrana i tada je prihvaćen izraz gluten free, kao zdravija ishrana koja forsira meso i povrće, a isključuje hleb. Za njim su krenuli i mnogi sportisti i druge poznate ličnosti. Gluten je česta tema i među obolelima od autoimunih bolesti, a mnogi lekari i nutricionisti se slažu da je on trenutno jedan od neprijatelja broj 1 u ishrani. 

S jedne strane naš Nole je konačno otvorio oči i skrenuo pažnju na ovaj problem, ali s druge strane popularizovanje priče o glutenu umanjilo je pravu podršku ljudima kojima je on glavni životni neprijatelj. Neočekivano. Ono što jeste problem – priča o glutenu se pretvorila u praćenje trendova. Mnogi misle da je poštovanje pravila gluten free ishrane moderno i često zdravije (iako to ne mora da znači) i tako površnost u pridržavanju dijete bez glutena skreće pažnju sa potreba onih čija je dijeta doživotna. 

Skorašnja marketinška kampanja domaćeg trgovačkog lanca pod nazivom “gluten uzvraća udarac” uvredila je osobe koje imaju svakodnevnu borbu sa glutenom, a i vrapci na grani znaju da gluten free ishrana nije mogla nadmašiti glutensku potrošnju da bi gluten krenuo u napad.

Ali gluten stvarno boli. 
Svaka njegova čestica. 
Svaka mrvica hleba.

Rasti i živeti kao celijakičar ili alergičan na gluten nije ni malo trendi. To je svakodnevno razmišljanje o bezbednoj prehrani i obrocima koji zahtevaju posebnu pripremu.

Celijakija i alergija na gluten

Celijakija je kod nas marginalna bolest, spada u grupu retkih bolesti, a ono što ne znaju osobe koje nemaju kontakt sa njom je da je to neizlečiva bolest. Kada se jednom dijagnostikuje, a za to je često potrebno i do deset godina, isključenje glutena je jedina terapija.

I nema leka. Jedini lek je hrana koja ne sadrži gluten.

Šta preživljavaju osobe koje imaju celijakiju i alergiju na gluten?

Od trenutka dijagnostikovanja celijakije život obolelog se u potpunosti menja. Svaki trenutak vezan za hranu usmeren je na razmišljanje o sigurnim namirnicama, o bezbednom obroku. 

Uvođenje u bezglutensku ishranu zahteva promenu svakodnevnih životnih navika, a svaki izlazak iz kuće se dobro planira. Menjaju se cele porodice.

Ishrana nije samo prehrana već ritual


U našim životima ishrana je usko povezana sa društvenim životom i ritualima. Sva socijalna okupljanja, proslave, rođendani, ali i svakodnevni život u vrtiću, školi ili na poslu uključuje zajedničke obroke. To dodatno otežava ionako komplikovan život osoba koje imaju celijakiju, čija se ishrana priprema kod kuće, u sigurnim, nekontaminiranim glutenom, uslovima. Obroci van kuće zahtevaju planiranje i posebnu pripremu, čuvanje i specijalno posluživanje, koje mora biti u skladu sa higijenskim i bezglutenskim pravilima

Dok čitate ovo možda razmišljate da to i nije tako komplikovano, da svi ljudi  idu u nabavku i planiraju obroke, ali u realnosti, to ne izgleda tako jednostavno.

Pored zdravstvenih problema i simptoma koje celijakija i alergija na gluten prouzrokuju, evo sa čim se osobe obolele od celijakije svakodnevno suočavaju:

  • Diskriminacija zbog različitosti u ishrani. Kolege, šefovi na poslu, vaspitačice u vrtiću, učiteljice i drugari u školi - često ne veruju da je jedna hlebna mrvica dovoljna da utiče na zdravstveno stanje, a da jedna čestica glutena može prouzrokovati  digestivne smetnje kod celijakičara. Dešava se da vaspitačice u vrtiću daju parče glutenskog hleba detetu, pod izgovorom da ono treba da se navikava; društvo u školi izbegava druga/drugaricu koja se razlikuje, jer “izvoljeva sa jelom”, ne jede i ne pije što i svi.  
  • Deca su često sklona izolaciji, a odrasli – depresiji
  • Nerazumevanje pojedinaca u okruženju, često i onih u užoj porodici. Dešava se čak i da majke ne shvataju ozbiljnost problema ili da bake i deke krišom daju glutenski hleb da bi dete bilo zdravo. (!)

Napominjem da sitne čestice mogu biti uzrok trenutnih simptoma celijakije kao što su bolovi u stomaku, dijareja, povraćanje, a da konstantna upotreba glutena može prouzrokovati veoma ozbiljna oštećenja, ne samo digestivnog trakta, već i celog imunog sistema.

  • Slaba ponuda proizvoda bez glutena:  90% proizvoda u prodavnicama prehrambene robe je zabranjeno za celijakičare.
  • Nedostupnost gluten free proizvoda  u manjim sredinama i prodavnicama.
  • Visoka cena gluten free proizvoda.
  • Problemi u kupovini i dostupnosti proizvoda dolaze i od proizvođača koji ne navode adekvatno alergene ili ih navode bez analize, kako bi se zakonski zaštitili. 

Brašno kao lek


Osobe obolele od celijakije u Srbiji dobijaju određenu količinu brašna bez glutena. Od skoro, tačnije, od marta 2017. godine na teritoriji Srbije je povećana količina bezglutenskog brašna koji se dobija na recept preko RFZO – a, sa 5 na 7 kilograma. Ali mnogima je i to malo. U Hrvatskoj je ta količina već godinama – 10 kilograma. 





Pojedini izabrani lekari se ponašaju kao “čuvari državne kase” i mesecima nakon povećanja ne prepisuju maskimalnu količinu brašna, već po starom, 5 kilograma, tražeći opravdanje u neinformisanosti o promeni.  To otprilike izgleda kao da molite za lek ili kao da molite za hranu, jer hrana bez glutena je celijakičarima lek, a kilogram bezglutenskog brašna iznosi između 600 i 800 dinara. Kao da ne znaju da je ishrana osoba sa celijakijom bazirana na spemanje kod kuće, naročito kad je u pitanju spremanje hleba i peciva. 

Jedan od razloga su cene tih proizvoda i nedovoljna ponuda, a drugi razlog je taj što su bezglutenski industrijski proizvodi prepuni trans masti, šećera i emulgatora, tako da je zdraviji način za sve ljude koji imaju autoimuna oboljenja – priprema hrane kod kuće. Samo da napomenem da 300 grama hleba bez glutena košta oko 300 dinara, 2 kiflice – oko 300, keksevi bez glutena su između 300 i 600 dinara, 30 grama pereca je preko 200 dinara... Šokirani?

Još jedna nepravda u ovom bezglutenskom svetu je da samo osobe sa celijakijom dobijaju brašno na recept, a alergični na gluten – ne. A pošto je alergija na gluten povezana sa drugim alergijama na hranu, najčešće na mleko i jaja u najranijem uzrastu, ishrana alergične dece koja su na posebnim mlečnim dohranama, ishrani bez glutena i jaja - stravično je skupa.

Kako je u svetu?


Popularizacija bezglutenskog načina ishrane u svetu je na potpuno drugom nivou. To je način ishrane koji je sveopšte prihvaćen i niko se sa tim ne sprda. 
Bezglutenska industrija u svetu dostiže tolike razmere da je cena proizvoda znatno niža nego kog nas. O ponudi da ne pričamo. Preko 500 hotela u svetu jelovnik je prilagodilo osobama koje ne jedu gluten. Kruzeri i avio kompanije podržavaju ovaj način ishrane, dok naša deca u regionu ne mogu da idu u vrtić jer hrana koja je 100% bez glutena nije obezbeđena ili jedva mogu na ekskurziju bez pune torbe hrane koju nose od kuće.

I kada se sledeći put nasmejete i vidite da na proizvodu koji po prirodi stvari ne bi trebalo da sadrži gluten, ali na njegovoj ambalaži stoji oznaka bez glutena, setite se da je nekima to veoma važno. Pa makar to bilo i kiselo mleko.

Ne zaboravite, to je dijeta čija se pravila ne smeju kršiti NIKADA