Kada sam saznala da je moje dete alergično na više od 10 namirnica - nisam znala gde se nalazim. Veoma obazrivo i uplašeno sam uvodila namirnice, po pravilima koje mi
 je lekar preporučio, jednu po jednu, sa razmacima od nekoliko dana. Kako je beba rasla i bila sve gladnija, očajno sam pokušavala da nađem recepte i od malog izbora hrane pripremim kvalitetan obrok.

Svakodnevno sam se suočavala sa raznim problemima i izazovima.


  • Nisam znala sa kojim namirnicama mogu da prehranim dete.
  • Nisam znala ni kako, ni od čega da napravim- nešto.
  • Nisam znala koje namirnice su veći alergeni, a koje namirnice treba više koristiti da bi se alergija vremenom eventualno prevazišla.
Kako je vreme odmicalo i kada je malac počeo da jede više namirnica, imala sam već određenu hranu sa kojom sam mogla da raspolažem: 


junetina, piletina, riba, tikvice, šargarepa, brokoli, kupus, paradajz, paprika, karfiol, prokelj, jabuka, kruška, banana, pirinač, kukuruz, amarant, kinoa, čia i lanene semenka, divna leblebija i obožavana heljda.

Kad pogledate, to nije bilo malo. U tome sam tražila prednost. 

Međutim, deca imaju neko šesto čulo i sama odbijaju namirnice koje im ne prijaju. Stručnjaci kažu da njihovu inuiciju treba slušati. Na žalost, ponekad su to i one zdrave namirnice, kao što je voće. 


Voće sadrži enzime koje se slabo vari, pa nije ni čudo što ga deca sa alergijama često odbijaju.

Namirnice sa navećim alergenima 

Postoji 8 najčešćih namirnica na koje veliki broj osoba ima alergije. To su:

  1. jaja
  2. pšenica
  3. mleko 
  4. riba 
  5. kikiriki 
  6. soja 
  7. jezgrasto voće 
  8. morski plodovi.


Moje dete je imalo alergiju na sve. 

Kasnije je prevazišao alergiju na ribu (sreće naše nije bilo kraja!), a potom i na mleko. Možda smo na putu da prebrodimo i gluten. 


Koje su to 3 alergije na hranu bez kojih mnogi recepti ne uspevaju ?


Bez svih navedenih alergenih namirnica se itekako može zdravo živeti. Nutricionizam je grana koja sve više napreduje i pruža nam mnoge alternative za hranu koju ne smemo da jedemo. 

Međutim, postoje 3 namirnice čije isključivanje pravi najveće smetnje u pripremi hrane. 
Gluten
Najveći problem u svakodnevnom funkcionisanju je - gluten. Ishrana bez glutena u potpunosti isključuje pšenicu, raž, ječam i ovas iz ishrane. Mnogi misle da se gluten nalazi samo u hlebu, pecivima, pici, testenini, često zaboravljajući kekseve, kornete, poslastice ili torte na rođendanima, a uglavnom i ne pomisle na čokolade, bombone, napitke i pastu za zube.




U početku sam mislila  da se samo od kukuruznog brašna mogu napraviti hleb i palačinke, a nisam ni znala da pirinčano brašno uopšte postoji. 

Tek kasnije, kada sam ušla u suštinu, shvatila sam da brašno nije samo mlevena žitarica, već da zamene možemo naći i u mlevenim mahunarkama (heljda, leblebija), mlevenim orašastim plodovima (badem, orah, lešnik), semenkama (suncokret, susam), povrću i voću (krompir, grašak, banana, tapioka). To su sve, pored bezglutenskih žitarica (amarant, kinoa, pirinač, kukuruz, ) alternative glutenskim žitaricama. 

Rezultat: 4:15, za bezglutenske altenrnative. Međutim, nije sve baš tako sjajno. 


Sa kojim problemima se suočava osoba na bezglutenskoj ishrani?

  • Mnogih proizvoda na našem tržištu nema. Sladoled u kornetu bez glutena ne postoji na našem tržištu (ima ih u Hrvatskoj i Sloveniji), nema ni oblandi, čokoladnih pahuljica. 
  • Dete na bezglutenskoj ishrani ne može pojesti tortu na rođendanu kod svojih drugara.

  • Postoji opasnost od kontaminacije glutenom, što donosi probleme: u kupovini proizvoda koji nemaju adekvatnu dekleraciju; u sopstvenoj kuhinji - ukoliko drugi ukućani jedu gluten; i u restoranima, čak iako naručiite jelo koje prirodno ne sadrži gluten. Nikad ne znate da li se na roštilju nalazila glutenska lepinja ili da li je u kuhinji letelo brašno (a čestice glutena lete na sve strane), ili da li je korišćen isti kuhinjski pribor za pripremu jela bez glutena i jela koje sadrži ovaj protein. 
  • Dok se ne upoznaju bezglutenska brašna - mnoga jela su neuspešna. Svaki put kad koristimo različito bezglutensko brašno za isti recept - svaki put će krajni proizvod biti različit. Nekad će završiti u kanti, a nekad će se pojesti u slast - zavisi da li smo pogodili brašno za to jelo. Često testiranje recepata može i da ne bude toliko veliki problem, ukoliko volite da mesite, ali veći problem predstavlja materijalna isplativost: 
  • Bezglutenska brašna su od 4 do 40 puta skuplja od pšeničnog brašna!
  • Bezglutenska ishrana je usmerena na home made kuhinju. Malo je restorana u Srbiji i u regionu koji pružaju mogućnost specijalnog, gluten free jelovnika. To bi podrazumevalo posebne prostorije u kojima ne bi bilo opasnosti od kontaminacije, ali i posebnog pribora, posuđa i aparata. S jedne strane to je trošak za svaki restoran, a s druge stane rizik zbog eventualnog unakrsnog kontakta sa glutenom, čini hranu nebezbednom i opasnom po zdravlje osobi koja ima celijakiju ili niski prag intolerancije na gluten.
Jaja
Jaja jesu veoma nutritivno bogate namirnice. Sve više nutricionista preporučuje upotrebu jaja u jelovniku, 2 do 3 puta nedeljno. Mnoge dijete forsiraju jaja i na dnevnom meniju. Međutim, alergija na jaja jedna je od 8 najčešćih. 




Postoje slučajevi da su neka deca prerasla alergiju na žumance, jer je belance jači alergen. To u mnogome olakšava recepte, ali ono sa čim se najviše susrećem su jaja u keksevima, mafinima, vaflima, palačinkama, u bezglutenskim proizvodima

Proizvodnja kekseva kod mnogih bezglutenskih proizvođača neizostavno sadrže jaja, zbog njegove nezamenljive uloge u sjedinjavanju smese, čime često zamenjuje ulogu glutena. Veoma malo je gluten free proizvoda koji ne sadrže jaja. Čak i restorani koji se isključivo bave bezglutenskom proizvodnjom koriste jaja u mafinima, čiz kejkovima, palačinkama, jer jaja olakšavaju pripremu testa.

Po meni je jaja najteže zameniti u receptima, naročito ako se radi više od 2 - 3 jaja. Nepisano je pravilo ukoliko se u receptu nalazi više od 3 jaja - zaboravi na taj recept. Srećom postoje odlične zamene za jaja, kao što su čia i lanene semenke, voda u kojoj se kuvala leblebija, kisela voda, prašak za pecivo, ali tu su i guar i ksantan guma.  

Mleko

Alergija na mleko je prva alergija koja se otkriva kod deteta i može se javiti već u prvim mesecima života. 

To postavlja pitanje - ukoliko majka ne doji, koje mleko može adekvatno zameniti sve nutritivne sastojke koji su potrebni za normalan rast i razvoj bebe. Adaptirana mleka za bebe su prah mešavine od kravljeg mleka, a mleko od žitarica u potpunosti ne zamenjuje sve ono što bebi treba. Takođe, kada je već dijagnostikovana alergija na mleko, postoji i sumnja na alergiju na pojedine žitarice iz kojih se mleko može dobiti. Na našem tržištu postoje dve vrste bebi formule, koje nutricionisti i pedijatri preporučuju kao najbolju zamenu za majčino mleko. 



Alternativa su ovseno, kinoino, kokosovo, bademovo i pirinčano, sojino i heljdino mleko. Ova mleka nutritivno ne zadovoljavaju bebine potrebe, puna su šećera i drugih dodataka, tako da ih ne preporučujem kao zamena za bebino mleko. Pogrešno se i zovu - mleko, to su zapravo napitci. Ukoliko volite ove napitke, najbolje je da ih sami napravite. Verujte, lakše je nego što možete zamisliti.

Alergija na mleko isključuje sve mlečne proizvode, ali i čokoladu, kekseve, euro kremove. Naravno, crna čokolada jeste zdravija i srećna sam što je moj mališan obožava, ali znate kako je u prodavnici kada dete vidi lepo upakovane čokoladice, koliko god da se trudimo u izbegavanju rafova na kojima se nalaze takve poslastice, često je izbegavanje prodavnice prava odluka dok dete ne poraste i ne prihvati svoju alergiju. S druge strane, ono će se svakako susresti sa proizvodima koje ne sme, u parku, kod drugara, u vrtiću, a onda i svuda okolo.

Mleko je sastavni deo mnogih recepata, ali oni se uspešno mogu zameniti alternativama. Ali, u mnogim glutenskim receptima se sa razlogom koristi jogurt, a njega je već teže adekvatno zameniti. Možete to uraditi sa pirinčanim jogurtom (nema ga kod nas) ili sa kiselom vodom. 

Alergija na mleko je najveći problem u periodu kada je mleko osnovna hrana, ali kasnije u životu, sem čokoladica i prehrambenih proizvoda, koje je i poželjno izbegavati, mleko ne mora biti prepreka u pripremi recepata.


Prednosti kod alergija na hranu


Da li uopšte postoje prednosti alergije na hranu? Naravno da postoje! 

Naći pozitivne strane u nedostatku neke namirnice veoma je važno u borbi sa alergijama. Zavisno od tipa alergija na hranu to su:


* Uvek ste svesni porekla vaše hrane.

* Manji izbor prehrambenih proizvoda vodi ka home made kuhinji što je zdraviji izbor. 

* Alergije su odličan izgovor da se hranimo zdravije.

* Ishrana bez glutena. 

* Korišćenje alternativnih proizvoda i neobičnijih sastojaka koji su zdravi. Kad biste kupili čia semenke i amarant? O skupoj kinoi i da ne pričam!

Alergija na hranu ne mora biti trajna, mada sklonost ka atopijskim bolestima uvek ostaje. Jednom kada prihvatimo alergiju i suočimo se oči u oči sa problemom - to više ne mora biti alternativa, već pravi izbor za zdravlje našeg organizma. 




Družimo se i na Facebooku i Instagramu. Svratite da se i tamo vidimo!



A koji sastojak je vama najteže zameniti u pripremi hrane? 

Ponekad se dešava da toliko verujemo u nešto, ali ostvarenje ideje sprečavaju stvari koje od nas ne zavise. Ali ako ne probamo - nismo iskreni prema sebi. Ako sumnjamo u uspeh - strast nije bila dovoljno jaka. Emocije su često krive za naše uspehe i neuspehe, a ja ih u životu koristim maksimalno.  

Evo moje priče zašto želim da prisustvujem na Spark.me konferenciji:


Došla sam u životnu fazu kada stvarno znam šta želim 


Dugo sam bila u jednom svetu u kojem su nerealni ciljevi, stres i mobing bili deo svakodnevice. Iako sam imala osećaj da sam ponovo oživela kada sam iz tog života izašla, nijednog momenta nisam žalila što sam bila deo tog sveta u kome se maske spuštaju tek kad se iz njega izađe.

Zašto? 

Zato što sam NAUČILA kako neki svetovi funkcionišu.

Zato što sam zahvaljujući tome spoznala ŠTA NE ŽELIM

Zato što sam iz njega ponela znanje ZA DVA ŽIVOTA.


Sada opet imam osećaj da mi se vrata nekog novog sveta otvaraju. 

Učenje je izazov otkrivanja sebe i sopstvenih mogućnosti. 

Sa blogovanjem sam počela tek pre godinu dana i možda je i smešno što konkurišem za Spark.me konferenciju, gde će se jedan pored drugog nalaziti gurui internet, marketinga i biznisa, a ja još nisam iz pelena izašla, ali ovo radim i zbog sopstvene potvrde. Želim sebi glasno da kažem da se u ovom svetu osećam komforno i nameravam u njemu da se zadržim.

Spark.me će me naterati da razmišljam izvan okvira


Dugo već nemam posao od 9 do 17h i duboko sam zaronila u sopstveni špajz. Svesna sam da mi je širina neophodna. Sada je na redu faza rekonstrukcije u kojoj je došlo vreme da se suočim sa sobom i sa svetom. 




Blog mi je u neku ruku pomogao da izađem iz ljušture i da se upoznam sa ljudima koji dele ista interesovanja i probleme sa kojima se i ja nosim. Ta promena se i dalje dešava i ja želim sada da joj pripadam 100%. Počela sam lagano da izlazim iz svog laptop kutka i upoznajem ljude iz bloging sfere koji mi pružaju nove vidike i ideje ne samo za moj blog, već i za sopstveni razvoj. Hvala Jovani što me je nadahnula, vratila samopouzdanje i podstakla na akciju.

U mom bivšem životu navikla sam da posećujem konferencije, ali one su obično bile prenatrpane sadržajem i poslovnim ciljevima, a prostor za druženje i razmenjivanje ideja - marginalizovan. Možda i namerno. Spark.me će me podsetiti da je mingling zabavan i koristan. 

Zato što želim promenu i želim da radim na sebi 


Mislim da je kucnuo čas za korenitu promenu. Rad na sebi je najveće ulaganje koje čovek može da uradi za sebe, a Spark.me konferencija je mesto gde se uči od najboljih.

"Oporavak" od prošlog života kod mene je malo potrajao, ali imam dobar izgovor - nisam gubila nijedan trenutak. Učila sam nove stvari. Istraživala. Vežbala. Pisala. Probala. Učila. Saznavala. Trudila sam se da sama promenim svoj život, nadogradim sebe i da sopstvenim delovanjem i novopečenim znanjima ponovo dođem do sebe. Za ovih godinu dana nadogradila sam znanja o marketingu, copywritingu, blogovanju i spojila ih sa iskustvom marketinga i prodaje iz off line sveta. 
Perspektiva o sebi samom može da nas postavi na mesto koje se ne poklapa sa načinom emitovanja sopstvene energije. Ponekad su bejbi koraci pravi tempo za uspeh. 

Shvatila sam u kom pravcu želim da se razvijam i verujem u tu promenu. Shvatila sam šta želim i da je to ostariva činjenica, jer imam mogućnost, vreme, alat i podršku.

Spark.me će mi dati varnicu da pokrenem start up 


Iako je prvobitno blog trebalo da se bavi temama savremenog roditeljstva, nametnula se druga tema, problem lične prirode, koji je i veliki problem savremenog društva.

Pronašla sam nišu, a da je nisam ni tražila, ja sam joj već pripadala. Ona je moj svakodnevni život. To je suočavanje sa ozbiljnim alergijama na hranu. 

Od kako sam  videla da se o ovom problemu malo piše, da edukacija zapravo i ne postoji, kao ni podrška u društvu, a ljudi koji se suočavaju sa njima očajnički traže savete i podršku, shvatila sam da se niko time ne bavi u širem smislu, naročito praktičnom, iako su alergije jedna od najčešćih bolesti modernog doba. 

Smatra se da će do 2021. svako dete od rođenja imati neku vrstu atopijske bolesti. 

Kako su se javljali čitaoci shvatila sam da mogu da delujem ne samo na širenje svesti o ovom problemu, već i da stvarno pomognem. Skoro sam pokrenula i prvi i za sada jedini regionalni portal čija je glavna oblast ineresovanja problem alergija. Alergija i ja, se bavi bolestima atopije u širem smislu. To je projekat koji deluje na širenje svesti, na edukaciju i podršku. Čitava priča će biti uokvirena u start upu, koji pokrećem. 

Svesna sam šta mi je nedostajalo u borbi sa alergijama i pokušaću da popunim i stvorim te nedostatke i olakšam saborcima. Jedan od nedostataka je kniga koju sam napisala za decu sa alergijama na hranu. Takva knjiga ne postoji na našem govornom području i pružiće pomoć našoj deci da se ne osećaju drugačijom od drugih, izopštenom od društva, da budu snažna u svojim svakodnevnim borbama sa alergijama. 




Duboko verujem da je ono što radim prava stvar i da ću sopstvenim delovanjem doneti neke promene. Start up koji pokrećem oseća potrebu alergične osobe i deteta, daje im podršku i snagu da se sa tim problemom nose.

Diskriminacija alergičnih je svakodnevna pojava u našem društvu, a edukacija o tome izostaje od osnovnih do specijalizovanih ustanova. Širenjem svesti o problemu koji se nalazi na margini, pomažem i sebi u toj promeni.

Spark.me će potvrditi da li je moja start up ideja dobra. Nije lako biti varnica koja pokreće na ideju. Entuzijasta u meni to zna. 

"Tajna biznisa je da znate nešto što niko drugi ne zna." - Aristotle Onassis


Moj blog i portal, okupljaju ljude koji se suočavaju sa svakodnevnim zdravstvenim problemom sa alergijama, a svi se borimo za iste ciljeve: za razumevanje i podršku, protiv diskriminacije - za ravnopravnost. 

Je suis varnica


Poslednji, ali ne zadnji razlog zašto želim da prisustvujem Spark.me konferenciji ima veze sa samim varnicama. Networking je must, a komunikacija je pored pisanja moja strast. Želim da čujem sve cenjene autore i govornike, upoznam određene influensere i konačno se vidim sa blog drugaricama. 

Blaženka, Aleksandra, Milena i Spomenka želim vam svu sreću na konkursu! Pozivam i veterane i bebe blogere da konkurišu u što većem broju ovde. Nije strašno, evo I did it!

Ne želim više da razmišljam da li je trebalo da konkurišem i da li ću se ovom prijavom osramotiti, jer ipak sam bejbi - bloger; želim da mislim da sam ja napredna beba i da će mi varnice sa Sparka, uz pomoć vetra sa Jadrana, pomoći da rasplamsam sopstvene varnice. 



#SparkMe































Ovi keksići, bez glutena i bez jaja, na izgled i nisu tako primamljivi dok im ne dodelite neko zanimljivo ime. Ja sam ih nazvala Zekine oči zbog predstojećih praznika. Zanimjivo čim su dobile ime - nečije rukice su učinile da nestanu iz tanjira! 

Bezglutenska kuhinja zahteva maksimalnu posvećenost. Često se desi da satima ne izađem iz kuhinje, sa ciljem da napravim hlebtesteninu, poslastice, keksiće, pa i ručak za sutra, a desi se da sve ono što spremim nestane već istog dana. To se desilo i sa ovim biskvitnim keksićima kada sam ih prvi put napravila. A onda sam ih u toku jedne nedelje mesila čak tri puta
Veoma jednostavni + brzi + jeftini + ukusni



Sastojci: 

- 2 šoljice brašna bez glutena (ja sam koristila Schar Mix B)
- kesica vanilin šećera
- 5 kašika šećera (sledeći put ću ih zameniti sa medom, obećavam)
- malo soli
- 100 g putera
- 2 kašike džema (ja sam koristila domaći džem od jagoda i malina) 
- džem za fil

4 jednostavna koraka za pripremu 


1. Pomešati sve suve sastojke, rastopljeni puter i džem. 
2. Napraviti kuglice. 
3. Vrhom varjače napraviti udubljenje i unutar svakog dodati malo džema. 
4. Peći na 180 stepeni 15 minuta.

Keksići su bez jaja i bez glutena, a mogu se napraviti i bez mleka ukoliko zamenite puter sa drugom masnoćom. 

Prijatno i srećni Uskršnji praznici!



Iako Beograd za decu nema toliko sadržaja koliko bi možda jedan glavni grad trebalo da ima, nigde nisam primetila da se deca čuju glasnije nego u Beogradu. Beograd je kid friendly grad i ovo je jedan moj pogled na delove Beograda u kojima su deca uvek dobrodošla.


Beograd je grad koji ima toliko veliku dušu koliko samo mi možemo u našoj glavi da zamislimo. 
Šta reći o Beogradu što se već ne zna? Apsolutno ništa. Svako ima svoj ugao posmatranja, ali činjenice su nešto što izdvaja opšta mesta svakog grada: Beograd ima dva rečna bogatstva, Savu i Dunav,  ima stari i novi deo, starosedeoce i dobro-došljake, ima i Adu Ciganliju, Avalu i Kalemegdan, Tašmajdan, Zemun, Košutnjak, zatim i Zvezdarsku, Banjičku i Bojčinsku šumu. To su najznačajniji delovi grada gde možete provoditi vreme sa svojom porodicom, a ja ću vam izdvojiti one na kojima se moja deca i ja osećamo najopuštenije. 

 1. Muzej nauke i tehnike


Da ne bude da stvaram od mojih malih bandita nekakve "naučenjake", ali Muzej nauke i tehnike je jedini sadržajem prilagođeni muzej za decu u Beogradu i s punim pravom mogu da kažem da su i pored muzejskih pravila, deca slobodna u otkrivanju nepoznatog i nesputana u svom prirodnom ponašanju.

Muzej ima više sadržaja, a jedan ceo deo je prilagođen nauci za najmlađu publiku. Glavna postavka muzeja je takođe veoma zanimljiva deci. Ona sadrži starinske aparate i uređaje, telefone, stare radio prijemnike, koje deca mogu da gledaju samo u crtaćima, na buvljacima i u muzejima, ogroman globus koji deca obožavaju, orgulje i stara vozila, koja se nalaze u prizemlju, gde se nalazi i dečiji deo. 






Dečiji deo muzeja podeljen je na dva dela: muzej igračaka i naučni deo, koji je deci najzanimljiviji. Tu su na interaktivan način predstavljena otkrića iz oblasti astronomije, matematike, fizike, biologije i psihologije. Vizuelna rešenja eksponata na praktičan način približavaju malim posetiocima nauku kroz korišćenje samih eksponata kao predmeta eksperimenata: kroz vožnju bicike do aktiviranja zvuka iz radio prijemnika; snopova molekula, učenje o silama teže i ravnoteže u krivoj kući, smejanje u sobi sa krivim ogledalima, nova saznanja osopstvenoj težini na Marsu, Saturnu i posmatranje planeta Sunčevog sistema. 

Nemojte misliti da je muzej samo za školsku decu, deca već od tri godine mogu razumeti i upoznati se sa nekim pojmovima koji se predstavljaju u muzeju. Najvažnije od svega je to da su u Muzeju nauke i tehnike deca uvek dobrodošla i da se buka i pipkanje eksponata tolerišu, a u dečijem delu su i poželjni. Mnoge aktivnosti, gostujuće postavke i radionice su posvećene upravo deci. 

Ovaj muzej je odlična zabava, naročito ako želite da provedete kvalitetno vreme sa svojim detetom. Ono što je sigurno je da će vam se toliko svideti da ćete i vi i dete poželeti da ga ponovo posetite. Mi smo čak tamo slavili rođendan o kome se mesecima pričalo i koji je inspirisao i drugu decu da baš u njemu proslave najveseliji dan u godini. 

Porodična karta za muzej je 300 dinara, a muzej se nalazi ovde.


2. Dunavski kej



Šetalište na Dunavskom keju nalazi se kod bivšeg hotela Yugoslavija, na Novom Beogradu. Preporuka je provoditi vreme na keju kada je sunčan dan, ali ne previše vreo. Šetnja u vreme najjačeg sunca nije poželjna u ovom delu šetališta, jer se baš duž dečijeg dela ne nalazi hlad. Najbolji period za šetnju su poslepodnevni sati. 

Od sadržaja - nema šta nema, samo se pripremite za buku i držite novčanik pri ruci: luna park, igraonica na otvorenom, mini bandži, veštačka stena, čitavi gradovi - skakaonice, bicikle, autići.





Evo cena pojedinih aktivnosti čisto da se pripremite: Luna park (vožnja je 80 dinara, ali ako kupite 5 platićete 240), igraonica (400 dinara ulaz za decu), gradovi na naduvavanje (150 dinara 15 minuta, ali divni momci nam uvek produže vreme). 

Duž celog poteza su splavovi - kafići i restorani gde možete ručati, a duž šetališta možete grickati kokice, kuvani i pečeni kukuruz, jesti sladoled, palačinke, pomfrit, šećernu penu. Za ovakvu jednu šetnju budite spremni da izdvojite minimum 1000 dinara, pod uslovom da se dogovorite sa detetom za ispunjenje samo određenog broja željica. 


3. Šetališta pored reka 



Mirnija i opuštenija šetališta pored reka, koja vas mogu manje koštati, jer dečiji sadržaji koji mame pare nisu stavljeni u prvi plan, nalaze se na:

-  novobeogradskoj strani Save, 
-  šetalištu na Ušću reka Save u Dunav kod Brankovog mosta 
-  stazi Dorćolske strane Dunava. 




Svako od ovih šetališta ima prelepe poglede, manje sadržaje za decu, a duž svih šetališta nalaze se i biciklističke staze: sa Dunava iz dela Starog grada možete doći do Ade Ciganlije, a novobeogradske staze su povezane sa svih strana. Bicikle možete iznajmiti na početku svakog šetališta. 

Ukoliko vam je do sportskog dana, kraj šetališta se nalaze i teretane na otvorenom. 

Ne morate brinuti o hrani i piću, svuda se nalaze čuveni novobeogradski splavovi na kojima možete jesti i piti. Ako se snađete za čuvanje dece - ovi klubovi na vodi najbolji su noćni provod u regionu.


Beograd ima moć da ga svi prihvataju kao svog i energiju da i on sam prihvati sve kao svoje. 

3. Akvarijum i tropikarijum 


"ljubavlju do ideje, voljom do realizacije"


Pre manje od godinu dana otvoren je prvi Javni akvarijum i tropikarijum u Beogradu. Ova vodena oaza nalazi se na Senjaku i otkriva nam vodeni svet kakav nismo imali prilike da vidimo u Beogradu. U divnom ambijentu, na površini od 400m2, možete videti pirane, ribicu Nemo, korale iz Crvenog mora, jastoge, jegulje, ribe iz Amazona i sa Havaja.




Zanimljivo je da su ga otvorili entuzijasti i da akvarijum živi od donacija, a ulaz je besplatan. Bilo bi dobro da prilog za hranu ribicama, kornjačama, papagajimia, gušterima i zmijama ostavite na mestu predviđenom za to, koji se nalazi sa leve strane pored ulaza kao zahvalnicu što ste uživali u prelepom ambijentu. Ovo mesto me svaki put podseća koliko je važna volja i kako sve možemo uraditi ako verujemo u sebe i svoju ideju.




Svi u Beogradu mogu da se zovu Beograđanima bez obzira na to koliko dugo u njemu žive.

4. Ada Ciganlija 


"pogled je širok onoliko koliko ga vidimo"


Savsko jezero Ada Ciganlija je oaza odmora i umora. To je pravo carstvo slobode za decu. Spremite se za uživanje u prirodi i aktivnostima na prostoru obogaćenom raznim sadržajima za decu, ali i za odrasle. 





Ada je prava svaštara fantazije! Ne znate šta biste pre. Od igraonica na vodi, avantura parka, mini golfa, bandžija, zip-lajna, do kafića sa igraonicama, peskom, toboganima, bazenom, sportskih terana. Međutim, ukoliko želite mir i tišinu, možete ih dobiti, ali na manje posećenim mestima, za kojima morate tragati, jer Ada je beogradsko more i tokom leta ume da bude prebukirana. Što se hrane tiče - nećete ostati gladni - brza hrana, hrana u restoranima, grickalice - sve je dostupno. 




Ada ima dve strane: Makiška strana, na koju možete ići kolima do mesta koje vam odgovara (mada očekujte gužvu na parkingu i zakrčenje saobraćaja u popodnevnim satima, u pravcu ka gradu) i Savsku stranu, na koju kolima možete ući uz doplatu parkinga (250 din), ili parkirati na ulazu u Adu po ceni od 100 dinara za ceo dan.





Takođe, sa novobeoradske strane, preko Save, možete ići brodićem (cena vožnje je 80 dinara, ali porodične karte su povoljnije), što upotpunjuje dečiju zabavu. Fenomenalna stvar je da u čamcima možete transportovati bicikle i vožnju sa novobeogradskog asfalta nastaviti u prirodi. 

Sa Savske strane nalaze se: naučni, izletnički park, sportski tereni, veslački klubovi, igraonica na vodi, nudistička plaža, bandži, Ada Safari, gde možete pecati i uživati u ribljim specijalitetima. Na suprotnoj strani je često čistija voda, ukoliko se odlučite za kupanje, ali to je samo moje zapažanje (uostalom, kao i sve na ovom blogu).

Na koju god stranu da odete, možete se prevesti na drugu stranu peške, biciklom (iznajmljuju se oko cele Ade po ceni od 300 dinara), vozićem (karta je 150 dinara) ili možete preplivati, mada vam ovaj put ne bih preporučila, zbog visoke trave na sredini jezera.


5. Tašmajdanski park 


- oaza mira u srcu grada

U samom centru Beograda nalazi se Tašmajdanski park, mesto za opuštanje i odmor, mesto gde deca u srcu grada imaju svoju oazu u prirodi. Postoji nekoliko parkića za decu podeljenih po uzrastu dece: bebe, deca od 2 - 5 i treći deo predviđen za malo starije avanturiste.

Pored parka nalaze se i Dečiji kulturni centarMalo pozorište Duško Radović i crkva Svetog Marka.







Beograd se svakodnevno menja, ali i prilagođava se svakome. 


6. Kalemegdan 



Nezaobilazna turistička destinacija Beograda, ali i deo grada gde svakodnevno borave deca, penzioneri i umetnici, Kalemegdan, je gradski park koji u svom centralnom delu ima tvrđavu, utvrđenje starog Beograda. 



Neki misle da se najlepši pogled na Beograd nalazi upravo na platou iznad ušća Dunava i Save na Kalemegdanu, i to baš kod simbola grada, spomenika Pobednik, dela vajara Ivana Meštrovića. Predivan pogled na Beograd možete doživeti i sa kule koja pripada opservatorijumu





Kroz jednu od sedamnaest kapija ulazi se u tvrđavu u kojoj se nalazi i Vojni muzej. Zavisno od uzrasta, decu na Kalamegdanu možete povesti u istraživanje tvrđava, u viteški pohod kroz Planetarijum, Rimski bunar, u crkvu Ružicu, do Kule Nebojše, Vojnog i Prirodnjačkog muzeja, topova na otvorenom, dinosaurus parka (ulaz 250 dinara za decu, 300 dinara za odrasle), i nezaobilazni luna park i zoo vrt.


7. Beo zoo vrt 



Ne tako reprezentativan, ali u samom centru grada i sa posebnim šmekom, na Kalemegdanu se nalazi beogradski zoo vrt ili Vrt dobre nade. 



Karakterističan je po ljubavi belih lavova: mnogo beba belih lavova rođeno je u ovom zoo vrtu. Simboli ovog zoološkog vrta su sve bele životinje: beli lav, tigar, orao, vuk... Životinje su zatvorene u kavezima i u skučenom prostoru, što mnoge ljubitelje životinja ne ostavlja ravnodušnim, iako deca na to i ne obraćaju pažnju. Pešačke staze su na mnogim mestima neprilagođne za kolica. Deo u kome deca najviše uživaju je bebi zoo vrt, gde su puštene mini kozice koje deca mogu slobodno maziti i hraniti travom, specijalno namenjenoj za njih. 

Vrt ima preko 2000 životinja. Cena karata za odrasle je 400, a za decu 300 dinara.


8. Kolarac 


"oaza pravog muzičkog ukusa"


Muzički centar Kolarac svakog meseca svoja vrata otvara za decu. To je serijal koncerata koji uči decu kako se sluša muzika. Cilj ovakvog približavanja muzike deci je ne samo jedna prava muzička edukacija, već i negovanje osećaja za lepo i izgradnju kvalitetnog muzičkog ukusa. Organizatori su se i po ceni pobrinuli da klasičnu muziku približe široj dečijoj publici, tako da po ceni od samo 100 dinara možete prisustvovati ovom pravom muzičkom spektaklu.




Deca se na zanimljiv način, u konstantnoj interakciji uče bontonu na koncertu i osnovama muzičke kulture. Prirodi dečijoj se nije stalo na put  - skoro sve im je dozvoljeno, da ustanu, djuskaju, tapšu, a na kraju koncerta voditelj programa ih poziva na  binu da osete scenu, vide instrumente izbliza ili popričaju sa muzičarima. Barok, renesansa, Diznijeva muzika, Beatlesi samo su neki od zvukova uz koju deca na Kolarcu mogu igrati i pevušiti.Takođe, Kolarac svakog meseca, nekada i dva puta mesečno, organizuje Koncerte za bebe, gde je ulaz za bebu besplatan, a kartu u isznosu od 400 dinara plaća samo bebin pratilac.


9. Šetalište Savamala 



Da ne ulazimo u činjenicu na koji način je sagrađena, šetalište pored Save, u starom delu Beograda je najmodernije uređeno šetalište u Beogradu. Pogled - predivan, dečijih besplatnih parkova - za sada čak 3, hrane i pića - ima, cene na svetskom nivou. Za sada obećava, pogledajte fotografije:






Ovo je moja perspektiva Beograda, onakvim kakvim ga ja i moji dečaci doživljavamo. Ukoliko sam neki deo Beograda za decu, gde vi volite da provodite vreme sa klincima - propustila, podelite to sa nama u komentaru. 


Beograd je dovoljno veliki za sve nas, a dovoljno mali da se baš tamo sretnemo!


Stranicu Mama i dete možete pratiti i na Facebooku.



P.S. Pozivam mame blogerke da napišu vodič za decu kroz svoj grad - jer je i Srbija kao Beograd - dovoljno velika za sve nas, a dovoljno mala da se baš tamo sretnemo!