Kada dobijete bebu počinju da se javljaju mnoga pitanja. 

Kakvu vodu pijemo?
Koji načini su najbolji za pripremu hrane?
Koje namirnice su zdrave za naš organizam?
Kako su one gajene?
Koja su najbolja sredstva za ličnu higijenu?
Za negu kože?
Koje materijale odeće je najbolje koristiti?
Čime da peremo sudove. A veš?

Sva ta pitanja ni malo nisu bezazlena, imajući u vidu da se hemikalije nalaze svuda. SVUDA, pa i u hrani i vodi. Počnite samo da čitate etikete na proizvodima i suočićete se sa nazivima hemikalija za koje nikada i niste čuli. Retko da ćete i naći sastojak koji je prirodnog porekla. 

Živimo život pun pesticida, fosfata, formaldehida, parabena, sulfata, E-ova, konzervanasa. Veoma je teško naći prirodnu, organsku hranu, a o kozmetici i sredstvima za higijenu stana, posuđa i veša i da ne pričamo. 

A kad beba poraste - postane čovek


Za bebu uvek hoćemo najbolje. To je normalno i prirodno. Želimo da je hranimo organskom hranom, pojimo flaširanom vodom i koristimo prirodne sapune. Međutim, kako beba raste, lagano spuštamo kriterijume i dete prilagođavamo našim navikama. I to je prirodno, jer teorija "staklenog zvona" nam postavlja pitanje "ukoliko preterano zaštićujemo dete, šta će biti kada prvi put proba prskani paradajz ili mladi luk, koji je hemijski tretiran 5 dana pre branja, jer seljak nije znao da treba proći bar 2 nedelje da bi se luk "očistio"? 

Šta me je navelo da objavim rat hemiji?


Od kako sam se susrela sa alergijama na hranu i sa atopijskim dermatitisom kod moje bebe, počela sam da razmišljam potpuno drugačije. Borba sa alergijama i atopijskim dermatitisom nije ni malo jednostavna, naročito u našoj zemlji, u kojoj sa svih strana izostaje podrška
Izgleda da tek sa određenim zdravstvenim problemom pokušavamo da zaobiđemo kontakt sa sastojcima iz laboratorije i tek onda nalazimo načine za rešavanje naših problema u - prirodi. A tada je već možda kasno.

Kako promeniti navike? 


Uvedite pravila. 

- Glavna stvar je okrenuti se prirodi i to ne samo po pitanju hrane, već i u izboru sredstava za higijenu tela i pokućstva. 

- Počnite više da upotrebljavate prirodne proizvode u odnosu na hemijske, industrijske. 
Razmere: 80/20 ili 70/30, zavisno od mogućnosti. 

80 prirodno - 20 hemija, čisto da organizam ne zaboravi u kom svetu mora opstati. Ne moramo uvek koristiti sredstsva za masovno uništenje. 

Povratak pravoj hrani


Svim mogućim silama prirode trudim se da što manje kupujem prehrambene proizvode. 

To je ponekad izuzetno teško, naročito kada su slatkiši u pitanju. Šećer je ionako i sam po sebi velika pretnja sa svih strana, jer ga ima svuda, da ne kažem u svim onim ukusnim, do zavisnosti, stvarima. A jednom kada dete proba šećer - izazov da želi ponovo je prevelik. Trudim se da sama pravim slatkiše, čokolade, sladoled, kekse i da što manje konzumiramo industrijske slatkiše. Dodatni problem nam predstavljaju bake i deke, koji "moraju" da obraduju decu slatkišima iz radnje. Sećate se vanilica na masti, šnenokli, lenje pite, koha i drugih zaboravljenih poslastica? Podsetite bake da su to momenti ljubavi koji se ne zaboravljaju. 



Ono što kupujem u radnji su "izvorne" namirnice; meso, povrće, voće, sir, mast, mleko, kajmak, maslinovo ulje, med, badem, kakao, rogač, kokosovo ulje. Sve su  to su namirnice koje moram imati. 

Ne kupujem viršle, paštete, riblje štapiće, kačkavaj u listićima, margarin, biljne imitacije mlečnih proizvoda, kekse, grickalice, sokove. 

Kozmetika i sredstva za čišćenje


Kada imate dete sa ekcemom, prvo šta radite je isključivanje potencijalnih uzroka koji dovode do pogoršanja stanja ekcema. Počinjemo od sredstava za čišćenje i negu kože, materijala odeće, sredstvima za pranje. Uklanjamo iritante kao što su tepisi, zavese, vuna, dlake kućnih ljubimaca, prašina, grinje i počinjemo na drugačiji način da prilazimo uzrocima alergija.

Pažljivo biramo sa čime kupamo bebu i sa čim mažemo guzu i telo.
Posebnu pažnju poklanjamo specijalnim preparatima koji hrane atopičnu kožu detetaNe znam da li postoji sapun, sindent, kupka, mleko i losion koji nismo probali. 

Probali smo i sve pelene na tržištu i sve deteržente za pranje bebi odeće pokušavajući da nađemo one koji ne iritiraju kožu.

Tragajući za praškom koji neće iritirati atopičnu kožu moga deteta, ali i osetljivu kožu cele moje porodice, naišla sam na 100 % prirodan proizvod. Fitaky prašak za veš je napravila mama koja je uspela da se izbori sa ekcemom kod svog deteta. U nemogućnosti da potpuno oporavi kožu zahvaćenu ekcemom, po savetu pedijatra, ova mama je krenula da isključuje sve agresivne industrijske proizvode i tako počela sama da pravi kreme za negu tela i sopstveni prašak za veš. Ubrzo je primetila poboljšanje i potpuni oporavak kože i počela da pomaže i drugoj deci, bebama i mamama atopičara šireći proizvodnju

Cela linija Fitaky proizvoda sadrži samo sastojake biljnog i mineralnog porekla, koji su idealni za negu i higijenu novorođenih beba i osoba koje imaju kožna oboljenja. 
Proizvodi ne sadrže nijedan sintetski sastojak, sulfate, formaldehide, parabene, konzervans, fosfate. 

Kada sam probala Fitaky prašak za veš ne samo da sam odmah uvidela da odlično pere i beli veš (namerno sam ga testirala upravo na belom vešu), već i ono najvažnije, primetila sam da je znatno umanjio svrab kože kod mog malog atopičara. 



Šta sam prvo promenila?

- Izbacila sam tepihe, ukrasne jastuke i nepotrebni tekstil. 
- Kupila sam antialergijski dušek koji redovno čistim od grinja.
- Izbacila sam plišane igračke. Ostavila sam samo žirafu i medu koje redovno perem u mašini na 60 stepeni. 
- Koristim sva pravila kupanja i nege kože sa atopijskim dermatitisom: kupanje u mlakoj vodi, a hidratacija odmah posle kupanja.
- Koristim specijalne sindente za kupanje, uljane kupke i losione za telo. 
- Otkrila sam prirodne načine hidratacije ovsenom kupkom i počeli smo da upotrebljavamo organski losion za negu kože.
- Veš perem na 60 stepeni, ne koristim omekšivače i uvek duplo ispirem veš. 

Kakve promene je nama dala priroda?


Sada, kada se bliži četvrti rođendan mom malom atopičaru, znam da smo na dobrom putu i da uspevamo da držimo ekcem i alergije pod kontrolom. 

- Pre svega, sada moje dete normalno spava, a i mi sa njim. 
- Uspeli smo da smanjimo korišćenje kortikosteroida i lokalnih imunoglobulatora. 
- Izbegavamo infekcije kože već dve godine. 
- I antibiotik nije koristio već dve godine.
Smanjili smo alergije na hranu. Prerastao je: mleko, žumance i polako počinje da konzumira i gluten. 
- Atopija je bolest porodice - pa je sada cela porodica harmoničnija i zdravija. 



A vi? Ne čekajte problem. 
Radite na prevenciji i vratite se prirodi! 

Objavite pravi rat hemiji!  










Da li ste znali da je skoro 43% dece je zlostavljano na internetu? 
A čak 1 od 4 dece doživelo je nasilje na internetu više puta.

U ovom tekstu saznaćete kako možete zaštititi decu na internetu, kakve vrste nasilja postoje, koje skraćenice se koriste u komunikciji i koja pravila na internetu deca treba da znaju pre nego što uđu u syber svet. Takođe, dobićete linkove za kontolu sadržaja sa interneta, kontakt za edukaciju o zaštiti dece na internetu i gde možete prijaviti nasilje na internetu.

Nasilje na internetu se dešava svakodnevno. 
Nasilje na internetu se dešava u svakoj školi, u svakom odeljenju. Zbog toga i roditelji i nastavnici moraju biti upućeni u ovu tematiku. 

Čitajte pažljivo! 


Vrste nasilja na inetrnetu




Vršnjačko nasilje - cyberbulling

Nasilje među vršnajcima je nasilje koje deca veoma teško podnose. Naveći procenat dece ne prijavljuje ovu vrstu nasilja roditeljima i osobama od poverenja, već se povlači u sebe. Ova vrsta nasilja najviše utiče na samopouzdanje kod dece. Evo šta sve spada u vršnjačko nasilje: 

- uvredljivi tekstovi, poruke i mejlovi
- uvredljive fotografije i video materijali
- isključivanje iz grupa (Najpopularnije među decom uzrasta osam godina i više su Viber grupe)
- ponižavanje
- ismevanje
- imitiranje
- ogovaranja
  
Istraživanja su pokazala da je u toku prošle godine 1 od petoro dece, uzrasta od 8 do 17 godina bilo žrtva vršnjačkog nasilja. 
Dete žrtva i dete nasilnik




Koja deca su ŽRTVE vršnjačkog nasilja?

Deca žrtve cyberbullinga slabo komuniciraju, povučena su i uglavnom tužna i plačljiva. Vršnjaci ih odbacuju, a oni se osećaju kao da su sami na ovom svetu. Žrtve vršnjačkog nsilja su dekoncentrisana u školi i u svakodnevnoj komunikaciji, često odbijajući školske zadatke. Jedna od ključnih stvari koje su zajedničke za decu žrtve vršnjačkog nasilja je manjak samopouzdanja. 

Koja deca VRŠE NASILJE na internetu?

Nasuprot žrtvama, deca koja vrše cyberbulling imaju potrebu da demonstriraju moć i potrebu za kontolom. Oni imaju previše samopouzdanja i reaguju impulsivno, misleći da ih druga deca izazivaju i time pravdaju svoje ponašanje koje dovodi do nasilja. Neretko se dešava da ova deca uživaju u tuđoj boli i patnji. 

Sexting


Sexting je nasilje koje ima seksualne konotacije. Seksualno online uznemiravanje se najčešće dešava kada deca žele da zadive simpatiju, kada ih prijatelji forsiraju/pritiskaju/nagovaraju da to uradi ili kao odgovor na seksualnu poruku. 

Postoje dve vrste sekstinga: 
seksualno uznemiravanje i sexting kao posledica besa ili osvete. 


Seksualno nasilje



Decu na internetu vrebaju takozvani predatori/pedofili. Oni vrbuju decu na društvenim mrežama, u online igricama koje uključuju povezivanje više osoba, u sobama za chat. Glavni cilj predatora je fizički susret i seksualno zlostavljanje. Kako pedofili vrbuju decu? Oni uglavnom žele da se približe deci prilagođavajući ton komunikacije dečijem. Oni se predstavljaju lažno, koristeći nadimke. Deleći navodno ista interesovanja, oni razvijaju prijateljstvo, negujući dečije poverenje prema njima.


Deca ne mogu da prepoznaju šta je seksualno nasilje, ali još veći problem je što nasilje ne prepoznaju ni roditelji.

Skraćenice u svakodnevnoj internet komunikaciji

Obratite pažnju na skraćenice koje deca koriste pri dopisivanju:




Kako zaštititi decu na internetu?



Pravila za decu

1. Nikad ne govoriti šifre i lozinke, pa ni najboljoj drugarici/drugu.

2. Ne stavljati lične podatke na internetu (adresu, broj telefona...).

3. Uvek podesiti privatnost naloga na društvenoj mreži tako da ne bude vidljiv osobama koji nisu "prijatelji" ili "pratioci".

4. Kontrolisati ili ograniči prisup komentarima na svom nalogu.

5. Zapamtiti: prijatelji na društvenoj mreži nisu tvoji pravi prijatelji. 

Fotografije na internetu




Fotografija na internetu je on line reputacija. Svedoci smo da fotografije prikazuju svet onakav u kakvom želimo da se predstavimo on line svetu i da često nemaju veze sa realnošću. Fotografija na internetu je postala neki vid samopromocije i marketinga pojedinca. 


Naučite dete da ne veruje fotografijama.


Važno je znati da jednom objavljena fotografija na internetu - ostaje zauvek na internetu.

Razlozi da ne postavite fotografiju druge osobe

Ako fotografija:


- ismeva 
- nepristojna je
- zlonamerna
- uvredljiva
- sadrži lične podatke
- otkriva ono što ta osoba ne želi.


Najvažnije pravilo: Ne postavljajte fotografiju ukoliko osoba na fotografiji to ne želi.


Filteri za kontrolu sadržaja na internetu


Da bismo izbegli neželjeni sadržaj na internetu koriste se određene aplikacije koje filtriraju taj sadržaj. 

Instalirajte ove besplatne aplikacije koje omogućavaju kontrolu uređaja:

Šta još možete uraditi u kontroli interneta?

- Kompjuter redovno skenirajte sa porn detection software.

- Ograničite deci vreme na internetu.



Ne zaboravite da se prekomerna upotreba računara i interneta smatra zavisnošću.


Izvor: 

Glavni izvor ovog teksta je prezentacija Nacionalnog centra za bezbednost dece na internetu koja se sprovodi u školama. 

Kontakt


Telefon: 19833
email: bit@mtt.gov.rs
www.pametnoibezbedno.gov.rs
FB: Pametno&Bezbedno
Instagram: #pametnoibazbedno

Takođe želim da napomenem i projekat „Tijana klik koji se bavi edukacijom o bezbednoj upotrebi interneta koja je namenjena učenicima viših razreda osnovnih škola. 

Postoji i posebna verzija edukacije namenjena roditeljima i nastavnicima. 

Istraživanje ove nevladine organizacije govori da je trend porasta korisnika interneta niže starosne dobi u porastu i da se deca masovno uključuju na društvene mreže.


Zapamtite:


Samo 1 od 10 dece će obavestiti roditelja, nastavnika ili osobu od poverenja o svojoj situaciji nasilja. 








Koja je vaša prva asocijacija kad se spomene leto? Moja je - sladoled. I to domaći sladoled. Svake godine pronalazim recepte za home made sladolede, a ove godine moj favorit je sladoled koji se pravi za 5 minuta i to od samo jednog sastojka, bez jaja i bez glutena.

Pošto su deca inače nepoverljiva prema home made poslasticama i radije naginju ka prehrambenim, protiv kojih se svim silama borim, morala sam napraviti sladoled koji je na prvom mestu dovoljno sladak. 

Dodatni uslovi koji jedan sladoled u kućnoj režiji treba da ispunjava, a koji ovaj recept ima:


  • Ovo je zdravija varijanta poslastice.
  • Ne sadrži puno šećera. 
  • Brzo i lako se priprema.
  • Ne zahteva puno namirnica.
  • Brzo menja stanje iz tečnog u smrznuto.
  • Prilagodljiv je i za druge ukuse. 
  • Deca ga obožavaju.

U početku sam bila skeptik, ali ubrzo sam postala fanatik koji svakodnevno isprobava recepte od ove namirnice sa što manje šećera. I znate šta, prošla sam test! Deca ga jedu i ne veruju da je to mama napravila!

Glavni sastojak ovog sladoleda je kondenzovano mleko. Ono je veoma ukusno i može da se pije bez dodataka ili jede kašičicom ukoliko je dovoljno gusto, a sama gustina zavisi od količine šećera i dužine kuvanja mleka. Najjednostavnija varijanta je da kupite mleko koje je već zaslađeno. 

Međutim, ja sam htela da izbegnem tu enormnu kolilinu šećera koncentrisanu na jednom mestu, pa sam našla nezaslađeno kondenzovano mleko. Ono je poprilično ređe, ali ostavlja mi mogućnost kontole zaslađivača. Zbog toga sam morala da prokuvam par minuta kako bih se tečnost progustila. 

Dodala sam 2 ravne kašike nerafisanog šećera, pa je mleko dobilo karamel boju. Nisam verovala da će mi recept uspeti, pa nisam napravila fotografije pripreme, ali tu je fotka krajnjeg proizvoda: 




Sladoled bez jaja i bez glutena


Sastojci: 

400 grama nezaslađenog kondenzovanog mleka (limenka je 376 ml ili 400g)

2 kašike nerafinisanog šećera (ili 2 kašike meda, javorovog ili agavinog sirupa)

500 grama jagoda (ili bilo kod drugog voća ili arome)


Druge varijante sladoleda od jedne namirnice:


U kondenzovano mleko dodate slatku pavlaku, kefir ili jogurt. Na taj način dobija se veća količina sladoleda, a i sladoled ima manje iglica. 

Od aroma birajte: cimet, vanilu, čokoladu, voće, seckane bademe, lešnik....ma šta god poželite.

I da...prijatno! Uživajte i napunite zamrzivač na vreme kako biste uživali u ovoj poslastici po najvećim vrućinama!

Podelite sa mnom utiske i na Facebook stranici, a ja ću sa vama i druge zdrave recepte.









Šta mislite kako izgleda kada mama uzme slobodan dan od vikenda i ode na izlet sa drugim mamama? Evo sad ću vam kasti.


Mame koje su navikle da vikend posvećuju porodici i kući, a po mom poslednjem istraživanju takvih je 98%, moraju da naprave kompletnu organizaciju kako bi uzele jedan dan vikenda za sebe. 

To najčešće podrazumeva dobro organizovan plan na domaćem terenu: šta će porodica jesti i šta će raditi kako se vikend rutina, koja često uključuje jurnjavu i odvođene dece na treninge ili rođendane, ne bi poremetila.


Mi smo to uspele!

Mame iz bloka.

Dve zahvaljujući rekreativnoj nastavi na kojoj su bila deca, pa su imale manje griže savesti, a dve zahvaljujući divnim muževima, koji su nakon čekiranih obaveza, rođendana i treninga, jedva čekali na miru da igraju igrice, a da mama kvočka ne zvoca. 

Kada na put odete bez dece, imate osećaj da ste poslednji put bili negde sami u nekom drugom životu.

Putovanje je počelo tako što smo se skoro pa na vreme našle i krenule ka autobusu. Nijedna nije bila u stresu zbog ciklusa. Nijedna nije imala bolesno dete kod kuće, muža koji će da pridikuje ili neku mameću krizu. Sve smo bile koliko se može reći smirene mame, ali je jedna u dokolici odgovorno ponela iz poštanskog sandučeta 5 koverti u kojima su se nalazili mesečni računi, koje je ceo dan šetala po Temišvaru.

Autobus je krenuo na vreme. Radi dalje priče moram napisati da je prosek godina u busu bio 50+: desetak nas koji još uvek imamo 30+, i penzioneri. Nismo razmišljale o krizi četrdesetih, jer smo bile jedne od najmlađih u autobusu, pa nas je tokom celog dana nosio taj mladalački duh




Već po izlasku iz Beograda, krenuli su pozivi od kuće. Komšinica mame saputnice tražila je nazad svoj štap za ukrašavanje torti koju je trebalo ukrasiti do 12h zbog odlaska na rođendan. Frka je nastala jer je uređaj za šlag nestao. Muž traži aparat po instrukcijama koje čuje ceo autobus, ali ga ne nalazi, već odlazi u najbliži market da kupi nov, ali mi i ceo naš autobus nismo bili te sreće. Postaje napreto, ceo autobus je na nogama, da li će komšinica sasuti paljbu po neodgovornoj mami koja je štap izgubila. Do zapleta priče dolazi kada druga mama saputnica angažuje starije dete da u njihovoj kuhinji pronađe uređaj za ukrašavanje (ne znam uopšte zašto se zove štap za šlag, kada uopšte ne liči na štap!). Junak naše priče pronalazi uređaj po uputstvima, srednje dete druge mame odlazi, preuzima ga i nosi ga na pravu adresu. Misija izvršena, torta za rođendan ukrašena. Sliku videle nismo.

Ali da se vratimo na Temišvar.

Temišvar - put ka Evropi (?) 


U Temišvar se u poslednje vreme sve češće ide zbog jeftinih letova ka Evropi koje organizuju low cost kompanije. Mnogi idu i zbog kupovine u Julius tržnom centru kada su aktuelna sezonska sniženja. Temišvar nam je blizak i zbog srpske zajednice koja se tamo nalazi. 

Mi nismo išle ni u Evropu ni u šoping, ni zbog srpske zajednice, već u organizaciji opštine Novi Beograd, na kaficu i da nam dupe vidi puta.

Posle skoro četiri sata puta došle smo do Temišvara.

Kod nas mama je uvek sve u tajmingu
Pokušavamo da u ograničenom vremenskom roku uradimo milion stvari. 

Da bismo stigle da vidimo ceo grad, popijemo kafu na miru, ručamo i da na kraju da kupimo suvenire, opsesivno kompulzivne mame ili mame puštene sa lanca – krenule su mahnitalo da izvršavaju same sebi nametnute ciljeve.

Temišvar - šta videti


Prvo smo krenule u šetnju i obilazak grada. Na prvi pogled, ovaj grad na reci Begej, a slučajno nazvan po reci Tamiš, deluje kao spoj siromašnog socijalizma i božanstvenog baroka. Čekirale smo se na Trgu Ujedinjenja i na Trgu Slobode na kojem se nalazi zgrada Garde i stara Gradska kuća.




Na Trgu Ujedinjenja nalazi se i Saborna crkva Srpske Pravoslavne crkve. Srbi u Temišvaru imaju istoriju, ali njihov broj je iz decenije u deceniju sve manji. 
    
    U crkvi smo se silno ismejale jer smo bile primorane da pazimo na času i slušamo govoranciju vodiča, a zabranjeno voće je najslađe, kao i naš smeh. Ali nešto smo i zapamtile. 



     Naša katedralna crkva je sagrađena davne 1748. godine i nosi posvetu Svetom Đorđu. Crkva je nakada bila škola, a njen najpoznatiji đak je bio Miloš Crnjanski. U blizini i danas postoji srpska gimnazija, ali se broj đaka s godinama znatno smanjuje. Detalj koji nas je impresionirao je ikonostas u zlatnoj boji, koga su stvorili Konstantin Danilo i majstor Mihailo. 



    
     Čekiranje smo nastavile na Trgu Pobede na kojem se nalaze zgrada Opere i nacionalnog teatra i najstarija zgrada, dvorac Janoša Hunadija ili po srpski Sibinjanin Janka, podignut u 15.veku. On je danas muzej Banata. 




     Na drugoj strani trga nalazi se Banatska mitropolija rumunske crkve. Na trgu se nalaze i druge gradske palate, u stilu secesije, nastale u poslednjim decenijama i godinama perioda vladavine Austrougarske. Replika statue vučice koja doji Romula i Rema nalazi se na ovom prelepo uređenom trgu zbog kojeg je Temišvar i dobio nadimak “Mali Beč”, mada je meni više ličio na Mali Prag.




Kada smo uredno obišle sva tri trga i ušle u dve katedrale, čekirale se i precrtale ove tačke sa liste stvari koje treba videti u Temišvaru, koji je dovoljno mali da ga možete obići za dva – tri sata, sele smo u kafić da se osvežimo i popijemo kafu. Nakon što je konobarica nekako jedva razumela na našem grupnom savršenom engleskom jeziku i nakon što nam se u kafiću samopozvan priključio lik iz autobusa, verovatno razmišljajući koju koku da osvoji, naručismo kafe, sve različite, kako već žene sa stavom to rade. Da li smo mu delovale kao pomahnitale domaćice ili ga je privukao naš diktatorsko - nekontolisani  smeh, čoveka u društvo primismo sa nevericom, ali ga zadržasmo, jer smo cool.

Šetnju Temišverom nastavile smo u Parku ruža, eto, samo da se kaže da smo sve obišle, a onda smo sa druge strane došle do Trga Ujedinjenja, sa kojeg se prostirao još lepši pogled na našu crkvu i građevine oko trga, ispred kojih su se nalazile bašte kafića. 





Smeh i glupiranje bili su neizostavni detalji našeg izleta, ali naša ničim izazvana sreća nije naišla na razumevanje naših saputnika, naročito kada smo došle 15 minuta nakon dogovorenog vremena za povratak. Dve, naizgled vrlo miroljubive bakice su u našem odsustvu nagovarale vodiča da autobus krene bez nas, a jedan gospodin nas je izvređao sa takvom gorčinom, da je i njegova supruga morala da nas brani. Eto šta možete očekivati na putu kada ste veseli. Doduše, i kad kasnite.

Zašto je dobro otići na izlet sa drugaricama bez dece?

 
Izlet sam nazvala organizovano opuštanje od sopstveno – robotsko - nametnutog života.  Ali kako god da zvuči i kako god ga mi doživljavamo, ovaj kratak izlet, od skoro osam sati provedenih u autobusu, na mame ima i terapeutski efekat. 

Ja sam izvukla nekoliko benefita:


1.       Mozak je na otavi: Odmaranje mozga nam je preko potrebno, jer smo non stop u obavezama i ispunjavanju ciljeva.

2.       Promena prioriteta: Ne misli se o fiziološkim potrebama deteta oko kojih brinemo više puta dnevno.
  
3.       Ne predviđaš budućnost: Kada znaš da će dete napraviti scenu – pre nego što će se to desiti, daješ mu uređaj čiji si zakoreli protivnik da bi ga umirila.

4.       Opuštanje donosi više smeha, a smeh dušu leči. Naravno da smo bile najglasnije u busu. Ne smem ni da zamislim šta bi tek bilo da smo otišle negde u noćni provod.

5.       Žene u grupi se ponašaju kao lavice, tako da je čopor pravo mesto da se na putu osećate snažnije.

6.       Brzi i konkretni dogovori: bez kukanja, cvilenja, ljutnje i plakanja.

7.       Radiš apsolutno ono što ti se hoće: ne ono što ti je dete nametnulo. 

Evo i dokaza: