Život bez jaja, mleka, glutena i još da dodam soje, kikirikija, lešnika nije ni malo jednostavan. Kad - kad pomislim da me je neko izazvao da li mogu sve to još podneti u životu, a nekada pomislim da smo srećni jer ćemo se barem hraniti zdravije, daleko smo od prehrambenih proizvoda i skoro svi obroci moraju da se spremaju kod kuće. Sve u svemu - živeti sa alergijom na hranu jeste izazov, a sa čime se sve suočavamo i kako uspevamo sa svim preprekama da se izborimo, ostaje uglavnom između četiri zida.

Kad si uskraćen za većinu osnovnih namirnica, čak i ako se one sve češće isključuju iz upotrebe po preporuci nutricionista, a ovde mislim na mleko i gluten, u svakoj pori života nosite se sa određenim komplikacijama. 

U kući, u vrtiću, u parku, u školi, na poslu, u restoranu, na putu...svuda se suočavamo sa problemima. Jedino smo bezbedni i spokojni u svojoj kući, jer tu pravimo 99,9% obroka i u kulturnim institicijama, jer je u njima hrana zabranjena. 

Hajmo redom da vam ispričam kako se snalazimo.

Home made nije potreba već moranje


Možete pomisliti da je najlakše je u kući, ali problem je u tome što se apsolutno sva priprema obroka dešava u kući. Mi, alergičari sami meljemo brašno, sami pravimo mleko, sami mesimo hleb, peciva, kekseve, torte. Retko kada imamo mogućnost izbora.

Kod nas kuhinja okuplja porodicu, a ne ugaona garnitura i TV.

Obično je jedan ukućanin alergičan na određene namirnice. Ukoliko ih ima dva ili više - onda je verovatno drugi ukućanin alergičan na sasvim različite namirnice. To u mnogome otežava pripremu hrane. Ručak je manje - više najlakše pripremiti, ali mafini, hleb, poslastice, keksevi... sve mora da se kombinuje i pravi posebno. Ako je neko alergičan na jaja, potrebno je ili ih izbaciti iz recepta ili ih prilagoditi receptu adekvatnim zamenama. Ako je neko alergičan na mlečne proizvode, a recept sadrži jogurt, treba ga zameniti kiselom vodom, ili biljnim jogurtom ako je to moguće. Zamislite samo pripremu mafina, koji se pored palačinki najlakše prave: jedna vrsta bez jaja i glutena što u receptu znači staviti manje brašna bez glutena, a više masnoće, tečnosti ili voća i džema; druga vrsta isto to, samo sa jajima, jer mafini sa jajima su oni pravi mafini, a jaja su zdrava i šteta ih je uskratiti ukućaniniu koji ih sme koristiti, i treća vrsta mafina - komercijalna, za goste i najtvrđeg ukućanina. Sve vreme tokom pripreme, koristimo 3 posude i pazimo da glutensko brašno ne leti po kuhinji, a da se mafini za alergičare ne dodiruju sa ostalim mafinima.



Najgore je, čini mi se sa glutenom, svuda ga ima. Kod osoba koje su obolelele od celijakije, u porodici često postoje dva ili više člana koji moraju totalno izbegavati gluten. To onda znači da bi svi ukućani trebalo da pređu na bezglutensku ishranu, zbog mogućnosti unakrsne kontaminacije. Ukratko, brašno leti po kuhinji, keks se drobi, hleb se mrvi, a sve je to opasost za one koji su oboleli. 

Kod nas je situacija takva da mama (tj. ja) ne može da postigne da nahrani i zadovolji potrebe tri dečaka, od kojih je jedan na ishrani bez glutena i jaja, drugi sve češće bez mesa, ali se, sva sreća, prilagodio bezglutenskoj dijeti, dok je treći, onaj najveći i najtvrđeg kova - ljubitelj prehrambenih namirnica. Njega pokušavam privući zdravoj ishrani, tako da je on trenutno veći posao i veća misija od misije prilagođavanja hrane malom alergičaru

Vrtić - škola: mesta gde različitost dolazi do izražaja


Ako pričamo o situaciji u Srbiji, situacija je uglavnom diskriminišuća za decu koja ne smeju da jedu određene namirnice. Organizacija kuhinje u školama i vrtićima nije prilagođena izazovima kao što je priprema hrane za alergičare. Mame najčešće donose obroke, a to su u vtriću: doručak, užina, ručak... Još gora je situacija sa obolelim od celijakije, jer kuhinja i sve što se u kuhinju unosi mora biti bez tragova glutena zbog kontaminacije sa hranom, a to podrazumeva i veću investiciju. Naravno, kod nas u zemlji, zgrada na vodi je važnija od osnovnih dečijih prava.

U školsom uzrastu, diskriminacija je veoma česta pojava. Različitost u ishrani može biti povod vršnjačke diskriminacije: izbegavanje, verbalno zlostavljanje, fizičko nasilje.  Sa psihološkog stanovišta sve to detetu koji ima alergiju na hranu izaziva dodatne otežavajuće okolnosti sa kojima treba da se nosi. Umesto da se fokusira na dozvoljene namirnice, dete sa alergijama na hranu je frustrirano i veoma rano mora da se bori za svoja prava u društvu

Park je mesto najveće opasnosti za alergičnu decu


Kao i u prodavnici kada tražim namirnice koje moj mališan sme jesti, tako se i na javnim mestima, a naročito u parkovima u kojima deca, pored kuće, provode najviše vremena, ponašam kao detektiv na radnom zadatku. Koliko sam samo puta trčala sa jednog dela parka na drugi kada je zašuškala kesica? Nemam pojma. Deca ne znaju tačno šta smeju, šta ne smeju, a put do pogleda "smem li?" i postavljanja samog pitanja - se uči kako dete raste. Najnezgodnije je kad se alergeni menjaju, pa jednom sme, jednom ne. Ali ipak, najopasnije je sa jakim alergijama, kao što su jaja i kikiriki. Naravno, mi smo zakačili i njih, tako da mi je crvena kesica sa žutim slovima S M O K I, najveći strah. 

A među ljudima - pričanje i ne/razumevanje

Ono što je neminovno, a što mnogo smeta osobama koje imaju alergiju ili roditeljima čija su deca alergična je - objašnjavanje. Mnogima je veoma čudno to što moj mališan ne sme jesti određenu hranu. Jednima je toliko neobično da žele da znaju sve detalje ishrane za alergičare, pa se tako ja udubim objašnjavajući, da bi sledeći put ta osoba ponudila moje dete grisinama sa kikirikijem. A ono niti sme gluten, a kikiriki je na listi namirnica opasnih po život. Drugi se i ne unose preterano, jer ih ne dotiče i ne zanima, i to je potpuno u redu. A razumevanje trećih čini da prilikom rođendana njihovog deteta, čak naprave poseban jelovnik za mog mališana

A u prodavnici, kada pitate za određeni proizvod i ponude vam zamenski koji sadrži alergen koji takođe ne smete, i moram i taj odbiti, krenu potpitanja: "pa jel će proći, jel na još nešto alergičan?"... pa onda oni empatični odgovori "i moja ta i ta ima alergiju na to..." ili "baš mi je žao" ili odgovori podrške puni optimizma: "ma proćiće, sigurno". Najbolji su mi oni koji mi nude rešenje: "jel ste probali homeopatiju?" ili "jel ste probali da pijete to i to, moja bratanica je pila mesec dana i povuklo se". 

Kofer pun hrane


Imam jedan kofer koji sam dobila od divnih žena iz mog bivšeg života. Toliko je veliki da u njega mogu da stanu dva mala Kineza, bukvalno. E, naše prvo putovanje na more je napunilo namirnicama ceo taj kofer. U drugi manji kofer smo spakovali garderobu i peškire za nas četvoro. Šta drugo da dodam? Ne samo da ne možete da se oslonite na hotel, zemlju gde putujete, već morate dvadeset dana unapred i svakog momenta da mislite šta ćete jesti. Kako vreme sa alergijama odmiče, malo smo se opustili i bolje se prilagođavamo, pa sada nosimo znatno manje stvari. 


Kad god negde idemo, napravi se i plan dodatne kupovine namirnica koje nosimo kući. Svuda u svetu je izbor namirnica bez glutena, bez jaja, mleka i drugih alergena mnooogo veći, a cene znatno jeftinije, tako da je to uvek dodatni trošak za naše putovanje. 

Nemam zaključak koji bi mogao uokviriti sve ono sa čim se suočavaju ljudi sa alergijama na hranu. Pogotovo, ukoliko se radi o deci. Stalno se sećam prve pedijatrice koja nam je rekla: "Vreme radi za vas." 

Tako da mi čekamo. Čekamo da porastemo, čekamo da jačamo, čekamo da jedemo isto što i svi drugari, čekamo da nahranimo naše telo i kožu tako da nas koža više ne svrbi i ne peče, čekamo da na put krenemo sa jednim rancem, čekamo da ne nosimo lupu u prodavnicu, čekamo.... i nadamo se.  

Pratite me i na Facebooku, a ako imate probleme sa alergijama i dermatitisom možete pratiti tekstove i na prvom portalu u regionu koji se bavi alergijama.












Napraviti hleb bez glutena ume da bude mučenje ukoliko nismo upoznati sa osnovnim pravilima bezglutenskog brašna

Da se podsetimo koja su to bezglutenska brašna. Pre svega to je kukuruzno i pirinčano brašno od kojih se prave skoro sve mešavine, u koja su stavljeni dodaci kako bi pecivo dobilo ulogu lepka, čiju funkciju ima gluten koji izostaje u bezglutenskim žitaricama. Zatim su tu: proso, amarant, kinoa, ali i brašna koja se prave od pseudošitarica, orašastih plodova i semenki: heljda, leblebija, lan, bundeva, susam, badem, kokos, od skorba i biljaka: tapioka, aru, krompir, kesten, banana. 




Međutim, ne može se od svih brašna napraviti dobar hleb bez glutena i bez aditiva. Guar guma, ksantan guma ili psilijum nisu preporučljivi za stalnu upotrebu, jer imaju laksativno delovanje, stoga je najbolje koristititi gluten free mešavinu brašna u koju ćete dodati semenke. Lan potopljen tokom noći odlično zamenjuje gume i psilijum. Ujedno je i najpovoljnija i najzdravija varija. Koriste se i potopljene čia semenke koje stvaraju želatinastu masu. To sprečava mrvljenje i raspadanje testa. 

Proverena varijanta je upotreba prerađenih mešavina brašna (Schar) u koju ćete dodati određeni procenat drugog bezglutenskog brašna. Što više upoznajete bezglutensko testo to ćete više moći da stavite drugo gluten free brašno. Bezglutenske domaćice, može se reći najveći stručnjaci među bezglutenskim pekarima, najčešće preporučuju heljdu. Svakakve cake i savete jedne bezglutenske guru - majstorice možete pročitati ovde.




Pažnja - Gluten!


Osobe koje su na pravoj bezglutenskoj dijeti treba dodatno da obrate pažnju i kupuju heljdu bez glutena. Čak i heljda proizvedena od "seljaka" sa planina uglavnom kontaminira pšenicu jer se postupak obrade i mlevenja obavlja na istom mlinu. Potrebno je naći proizvođača koji ili ima proizvodnju u posebnoj prostoriji i zaseban mlin ili se bavi samo uzgojom heljde. Svakako je potrebno dobro čišćenje kuhinje i korišćenje adekvatno opranog kuhinjskog pribora. Detaljnije savete o bezbednosti i pravilnom čišćenju možete pročitati ovde.

Bezglutensku mešavinu za hleb treba osetiti. U poređenju sa pšeničnim brašnom, ovo brašno je lepljivo i najviše podseća na gustin. A to nije čudo, jer gustin koji mi znamo je od kukuruznog brašna, a bezglutenska mešavina je delom napravljena od kukuruza. 

Postupak:

U toplo mleko sa malo šećera izmrviti kvasac.

U drugu posudu staviti bezglutensku mešavinu (300g) i heljdino brašno (200g). 

Dodati kašičicu soli. 

U treću posudu pomešajte 550 ml kisele vode, 4 kašike maslinovog ulja (ili 2 pune kašike masti) i natopljenu šoljicu lana. 

Nije potrebno mnogo maltretirati testo. Dovoljno je umešati sve sastojke za hleb, onoliko koliko je dovoljno da se razbiju grudvice brašna i ostaviti da naraste. Koru premazati mašću ili maslinovim uljem. Peći na 200 stepeni sat vremena. O načinu pečenja i postupku posle pečenja više sam pisala ovde. Obzirom da ovo brašno traži dodatnu vlažnost na dnu rerne stavite posudu sa vodom. 




Naravno, važno je vežbanje. Nije poenta jednom probati i kupiti gotov hleb sa svim njegovim dodacima, laksativima i šećerima. Nije lako. Dok se upozna brašno i oseti gustina testa - mora da prođe vreme. Zato je najvažnije češće mesiti. Meni je trebalo dve godine da savladam bezglutensko testo. I još uvek učim i pitam za savet kada mi testo zaškripi pod prstima.

Do sledećeg recepta ili priče pratite me na Facebooku.



Znate onu narodnu: spava kao beba? Ja ne znam. Ne znam jer beba sa atopijskim dermatitisom skoro da i ne spava.

Kada se sa navršena dva meseca pojavio prvi ekcem na predelu obraščića, pomislila sam da je organizam odreagovao oslabljenim imunitetom od rasta zubića. Ali ta crvena fleka nije bila samo neka prolazna tačka. Povećavala se brzinom koju nismo mogli da pratimo. Za dva dana je već zahvatila ceo obraz i počela da menja ne samo svoj oblik već i strukturu. Rapava mrlja veličine trešnje pretvarala se u slojevite pregibe, preko kojih su se nazirale bele tačkice. Ubrzo se ekcem širio na predeo oko usana, počeo da tamni i prelazi na drugi deo lica. Posle dva meseca dijagnostikovanja, analize su konačno pokazale jedan od uzroka ekcema. To je bila alergiju na hranu. Jedina slobodna bela površina na licu bila je na delu oko očiju. Lepota plavih okica se jedva mogla primetiti od crvene skrame na licu, kao nekakva maska iza koje se probijala plava svetlost. 

On nije bio beba za pokazivanje. 
Nije bio beba kojom se hvališ. 
Nije bio beba koju si mogao da ljubiš gde si hteo. 
Nije bio beba koju si mogao da obučeš u modno odelce i šetaš u kolicima, a da ne primetiš grimase prolaznika koje su izražavale gađenje ili sažaljenje. 
Ali bio je najmilija beba. 
Beba o kojoj sanja svaka mama.
Beba koja raste sa svakim maminim dodirom. 

Beba čiju dušu možeš da vidiš u očima. 



A svi koji su drugačiji mogu biti diskriminisani. Pa čak i bebe. 

Gde se najčešće pojavljuje ekcem?


Kod beba se ekcem najviše razvija na: laktovima, kolenima,vratu, grudima, obrazima i pregibima. Na zadnji deo vrata takođe treba obratiti pažnju, ali i na predelu oko pelena. Pregibi na rukicama i nogicama su najdostupniji za češanje, ali i cela površina stomaka i ektremiteta. Ekcem se uglavnom pojavljuje na mestima na kojima se već javio problem na koži, ali vrlo često se dešava da se ekcem razvija u toku samog sna, na delu kože koja je bila čista.

Kako smo spavali?


San bebe sa atopijskim dermatitisom je isprekidan u toku dana i tokom noći. Čak sat vremena kontinuiranog sna za roditelje dece sa AD znači mnogo, jer se prekid sna dešava na pet do deset minuta i tako cele noći. Svrab i neprekidno češanje kao glavni simptomi atopijskog dermatitisa neprekidno ometaju normalno funkcionisanje tokom dana, a naročito nepovoljno utiču na san. Određeni antihistaminici mogu dodatno pogoršavati stanje sna. Neretki su momenti da beba tek pred zoru utvrdi san, uglavnom već dovoljno izmučena tokom noći. 

Kako sam tretirala bebin ekcem pročitajte ovde.

Krevetac skoro da uopšte nismo koristili. Beba se najsigurnije oseća u blizini mame. Ljuljkala sam, pevala, mazila, češkala, nudila cuce, mleko i vodu. Sve ono što radi svaki roditelj. Probala sam razne tehnike ljuškanja, različitog tempa. Češala sam ekcem umesto njega ne bi li ga uspavala. Stavljala sam hladne obloge ne bi li smanjila iritacije. Milion načina, trikova i  pokušaja je bilo dok nisam otkrila položaj koji bebi najviše odgovara.

Mama izvor toplote. Mama kontolor pokreta. 


Položaj koji je promenio naš kvalitet sna


Provereni način uspavljivanja otkrili smo veoma brzo. Položaj koji je brže nego bilo koji drugi umirivao bebu bio je veoma jednostavan: jedino je mogao da zaspi kada na stomaku leži na mojim grudima. Čuo je svaki takt otkucaja moga srca i ljuljkao se sa svakim mojim udahom i izdahom. Osećao se sigurnije nego ikada, lagano zauzimajući položaj koji je imao u utrobi kada nije imao ovakve probleme, koje nijedna beba ne zaslužuje i na koje nijedna beba nije spremna. Njegova male loptice od kolena su direktno probadale, kao i prethodnih devet meseci, moj iovako stresom oštećeni organ - želudac. Ali poenta je bila samo da on zaspi. Kvalitet mog sna je bio u drugom, ma dvadeset drugom planu. 

Dobra stvar ovo novootkrivenog načina spavanja bila je što sam mogla da držim bebine rukice kako se ne bi češao i pravio još veći problem sa ekcemom. Češanje može dovesti do rana, krvarenja i pojave bakterija, tako da je njegovo suzbijanje bilo od prioritetnog značaja. 

Mama kao dušek, kao jastuk, kao prekrivač.

Dugo smo tako spavali, do dve godine i dvanaest kilograma, kada je i bebi i meni postalo veoma naporno. Njemu je dušek na kojem spava postao premali, a meni teret ne samo pretežak za oštećene nerve u predelu kičme i kuka, već i za normalno disanje. 


12 saveta za bolji san


1. Skratiti noktiće.
2. Oblačenje: tanka pižama prirodnog materijala koja pokriva noge i ruke kako bi sprečila češanje.
3. Pokrivanje tanjim, pamučnim prekrivačem.
4. Krevetac i ostatak sobe ne treba da bude pretrpan dodatnim jastucima, štofanim ukrasima, plišanim igračkama, zavesama, tepisima.
5. Temperatura prostorije: hladnije je bolje.
6. Kupanje: hladnije je bolje. Ređe je bolje. 
7. Hidriranje kremama nekoliko puta u toku dana, obavezno pre spavanja.
8. Rutine pred spavanje pružaju sigurnost: pesmica, maženje, dodiri. 
9. Naći položaj koji bebi odgovara.
10. Ponuditi bebi sve što joj pruža utehu: cuca, voda, mleko.
11. Naoružajte se strpljenjem.
12. Spavajte uvek kada spava beba i mnoooogo više ako imate pomoć oko čuvanja. 





Informišite se o novim tekstovima i preko Facebooka




Tri meseca od kako sam rodila svoje drugo dete suočila sam se sa problemom od koga se plaše svi roditelji - sa zdravljem bebe. Umesto da uživamo u najlepšim trenucima, u prvoj šetnji, prvim zalogajima, prvim koracima, počela je naša borba sa atopijskim dermatitisom, a zatim i sa alergijama na hranu

Prva potvrđena alergija bila je osnovna hrana na kojoj preživljavaju sve bebe- mleko. Nakon dva meseca pretrage i analiza, spoznali smo da je moja beba, do juče zdrava i nasmejana, a sada u teškim mukama od ekcema po celom telu, nenaspavana i plačljiva, ima problem sa alergijama na pšenicu, raž, kikiriki, grašak, mleko, soju, jaja, ali i druge namirnice koje su se kasnije s vremena na vreme menjale.  

Tada nisam imala predstavu kakvi su to problemi i šta me dalje čeka. Izašli smo iz laboratorije u najvećem strahu i bezumlju: šta bebi dati da jede? U apoteci smo saznali da postoji mlečna formula, koja ne sadrži mlečne proteine, i koju možemo naći samo na par mesta u gradu. Tada smo bili svesni da imamo ogroman problem i da li će nam hrana biti uvek dostupna. A onda je nastao finansijski problem. U zemljama u regionu mlečna formula za alergične bebe se dobija na recept, ali kod nas cena jedna kutije iznosi 2400 dinara. To je beba mogla da popije, zavisno od apetita, za 3 do 5 dana.

Bila nam je potrebna jedna cela plata kako bismo prehranili to malo biće od 3 kilograma i velikom željom da poraste. Sva sreća, beba je lepo napredovala, ali ta borba nas je koštala sve više kako su meseci prolazili. Nismo mogli da dočekamo preporuku nutricionistkinje za uvođenjem čvrste hrane. Mislili smo da će nam se troškovi umanjiti, ali desilo se suprotno - još više su se povećali. Sva očekivanja su pala u vodu kada sam krenula da ulazim u gluten free svet.

Život sa alergijama na hranu uopšte nije jednostavan. Treba naći sve namirnice, treba ih prilagoditi budžetu, uskladiti sve recepte sa dozvoljenim namirnicama.  

A gluten nije samo hleb. 
To je brašno, to je burek, to je svaki keks koji imate u prodavnici, to su začini, to su sredstva za higijenu i negu, pice, čokolade, restorani. 
To su sva ograničenja. 
To su izazovi koje su zabranjeni. 
To je novi život. 
Potpuno drugačiji od onog na koji smo navikli i potpuno suprotan od onog što vam je dostupno.

Gluten free ishrana je nedostupnija i skuplja, a osobe koje ne smeju da koriste gluten (alergični, intolerantni, celijakičari) u velikom broju slučajeva imaju i druge zdravstvene probleme ili alergije, tako da su im i druge namirnice često zabranjene. To ne samo da povećava strah za sopstveno zdravlje i opstanak, već svakodnevne životne situacije često pokreću pitanje diskriminacije.

Više o glutenu saznajte OVDE.

Brašno i dodaci 





"Najsaradljivije" bezglutensko brašno, najpoznatijeg i najzastupljenijeg proizvođača bezglutenskih namirnica, iznosi 900 dinara. Ostale bezglutenske mešavine za hleb ili kolače su oko 400 dinara po kilogramu. Oboleli od celijakije mogu dobiti brašna na recept (5 kg mesečno), ali alergični i intolerantni ne mogu. Ni celijakičarima ta količina nije dovoljna, jer se za 5 kg može napraviti na primer 10 hlebova. A šta je sa pecivima, kolačima, mafinima, grickalicama, pitama, testeninom i ostalih 20 dana u mesecu? 

Sva bezglutenska brašna ne sadrže taj famozni protein koji i čini glutenska testa rastresitim i vazdušastim. Gluten pomaže pri podizanju testa i zadržavanju njegovog oblika i strukture. On je taj koji "lepi" i sjedinjuje masu i zbog toga je veoma teško praviti testa od bezglutenskog brašna. Desi se da vam hleb uspe, ali da je sutradan tvrd kao kamen. Puno saveta, veliko umeće i sati probe su potrebni da vam hleb od bezglutenskog brašna bude mekan bar dva dana. 

Zbog svih tih karakteristika glutena, ali i zbog nutritivnih vrednosti, savetujem ipak kombinaciju bezglutenskih žitarica (pirinač, kukuruz, amarant, kinou, proso i bezglutenske mešavine). A kako bi vam recepti uspleli potrebno je koristiti dodatke koji preuzimaju ulogu glutena i daju testu elastičnost. To su psilijum (100 grama = 660 din), ksantan guma, guar guma, krompirov skrob
Ako pravite hleb ili peciva kombinujte bezglutenska brašna i sa brašnom od pseudožitarica koje ne sadrže gluten: heljda, lan, leblebija - videćete razliku. 

Ukoliko ste alergični i na jaja, onda vam je glavni saveznik u kuhinji - strpljenje. A dodaci su obavezni. To su čia i lanene semenke, leblebijina voda, želatin, prašak za pecivo, kisela voda, voćni pire. Detaljnije možete videti ovde. Oni mogu zameniti solidno do 2 jaja koja su u receptu, sve preko je malo teže, pa vam savetujem da odustanete od tog recepta i pronađete drugi.  

Testenina




Dok nisam otkrila domaće testenine Testolino i Aleksandriju, redovno sam kupovala Scharove proizvode koji su, iako je moj bezglutenac mali i ne može da pojede jedno pakovanje testenine iz dva puta, ipak previše skupi. Postoje neki proizvođači koje izbegavam, jer je testo tvrdo čak i kad se kuva 20 minuta. Zavolela sam domaćeg proizvođača jer ih svi u kući jedemo - ne primećuje se razlika u odnosu na glutenske testenine.  

Slatkiši 


Sve uglavnom mora da se pravi kod kuće - što zbog cene, što zbog izbora. Nemate gde kupiti bezglutenski cheesecake ili bilo kakvu tortu, bezglutensku štrudlu ili kolač, slatku pitu ili krofnu. Toga jednostavno - nema na tržištu. A prehrambeni gluten free keksići i slatkiši su od četiri do pet puta skuplji od glutenskih. Da, dobro ste čuli, bezglutenske piškote su 520 dinara, bezglutenska imitacija jafe 390 dinara. 

Postoje i divne žene, bezglutenske domaćice, koje su usled lične situacije, veoma dobro upoznale bezglutensko testo i počele da prave i prodaju svoje poslastice putem interneta, što veoma pomaže gluten free početnicima i onima koji ne vole mnogo ili nemaju vremena da se bave gluten free tajnama kuhinje. 

Sladak bezglutenski sto sa ukrašenim kolačićima, popsima, bombonama, kolačima za proslave možete naručiti ovde

Sem sladoleda bez glutena ne znam nijedan restoran (izuzev jednog slatkiša u Novakovom restoranu) koji služi gluten free poslastice.



Hleb



Morate ga sami praviti. Šokantne su cene bezglutenskog hleba pomenutog stranog proizvođača. Od skoro se pojavio domaći proizvođač (Aleksandrija) sa normalnijom cenom, koji u ponudi ima hleb od prosa, heljde, čak i sa kakaom koji se može jesti i kao kolač. Oni imaju kombinaciju bezglutenskog brašna i heljde, a po rečima jedne mame sa interneta, koja već godinama pravi proizvode bez glutena za svog sina, to je najbolja kombinacija za hleb bez glutena. 

Restorani


Za sada u Beogradu postoji jedna picerija, jedan restoran koji priprema jela bez glutena, jedna prodavnica koja prodaje samo gluten free namirnice. Svest o glutenu se polako širi, tako da su neki restorani, inače glutenski, uvrstili u svoju ponudu bar jedan proizvod bez glutena, pa uz prethodnu najavu, mogu napraviti gluten free obrok. 

U Novom Sadu postoji bezglutenska pekara.  

GlutenNo je specijalizovan po picama, ali prave i hleb i mafine. 

Restoran Novak je imao dobar bezglutenski meni, ali sada je sveden na jedno glavno jelo, jednu salatu i jedan dezert. 

Restoran Toro Latin Gastro Bar u centru grada.


Dopuna restorana: Madera restoran, Lavina Belvil, La Trattoria.

Hoteli u Beogradu: Falkensteiner, In, Holiday In.


Market koji je najbolje snabdeven gluten free proizvodima je Roda, a tu su i prodavnice zdrave hrane koje u ponudi imaju dobru ponudu dodataka koje koristimo u bezglutenskoj kuhinji. 

Komšiluk


U regionu je svest o našem problemu na mnogo višem nivou, u Bosni postoje udruženja po gradovima, o gluten free načinu života je počela da piše i Lola, čiji me je poslednji tekst o gluten free situaciji u Bosni i podstakao da napišem ovaj post. U Hrvatskoj su nam Anita i Helena dale osnove i smernice za paleo ishranu i dale nov pogled na život bez glutena, a ponuda proizvoda u Hrvatskoj je pet puta bolja nego u Srbiji. Svaki malo veći grad u Hrvatskoj ima svoje udruženje u kojem se ljudi povezuju, pomažu i podržavaju razmenjujući iskustva kako u pripremama veoma teško umesivog testa, ali i u akcijama prikupljanja namirnica socijalno ugroženim porodicama sa gluten problemom. Scharovo brašno je skoro duplo jeftinije u Mađarskoj, u Italiji postoji Gluten free sajam, a o izboru proizvoda i u manjim prodavnicama po Evropi - da ne pričamo. 


O grupama podrške


Najveću podršku imala sam na facebook grupama (Bezglutenci iz Srbije, Bezglutenski recepti, Celijakija, Recepti za alergičare...). To su ljudi koji najviše razumeju ono što me je mučilo, poznaju bezglutensku kuhinju bolje nego sami nutricionisti. Oni se svakodnevno bore sa ovim problemima, svakodnevno spremaju hranu za sebe ili svoje bližnje. Te divne žene nesebično dele svoje savete i uvek su voljne da pomognu. Na primer, Slavica piše blog, inspirisana mamom sa juga Srbije čije dete boluje od celijakije, a koja u svojoj okolini ima jednu jedinu prodavnicu. Ona piše bezglutenske recepte od namirnica koje možemo kupiti u svakoj prodavnici. 

Od skoro je počeo sa radom i prvi regionalni portal o alergijama Alergija i ja, koji prati i sve novosti vezane za intolerantne na gluten. Jedan od korisnih tekstova je i "6 praktičnih saveta za lakši život bez glutena."

Oni su moji heroji 2016. godine.

Hvala Slavice, Majo, Biljo, Verice, Julija, Tamara, hvala još jednoj Bilji, Bojani, Ani, Dragani..., hvala što širite svest, savetujete i pomažete. 


Naša zajednica u Srbiji je mala, ali na žalost, sve više je alergičnih i intolerantnih na gluten, a sve bolja i brža dijagnostika, dovodi i do sve većeg broja obolelih od celijakije. 

Širenjem svesti o ovim problemima utičemo na tržište, na sistem, na društvo. Danas sa malo reči i nekoliko klikova možemo uraditi mnogo. Pričajte, širite, razgovarajte, delite, delajte. 




Pratite novosti sa bloga  i na Facebooku.





Mi roditelji dece koja imaju alergiju na hranu ne samo što puno vremena provodimo u kuhinji praveći poslastice koje dete sme da jede, već moramo da budemo i veoma kreativni kako bismo prilagodili recept, zbog namirnica koje dete ne sme, sa adekvatnom zamenom


Nutritivni detektiv


Kada dete tek uči da prihvata nove ukuse i često odbija hranu, potrebno je prilagodili hranu ukusu koji dete voli. Mišljenja sam da dete može da odbija namirnicu za koju su analize čak potvrdile bezbednost. Ukoliko njegovom organizmu to smeta - ono će to osećati i odbijanje namirnice može da bude prvi znak netolerisanja. Ponekad deca samo ne umeju da objasne šta im smeta, nekad ih pecka jezik, svbi nepce, nekad im je muka. 

Međutim, roditelj deteta alergičnog na hranu, mora biti detektiv ne samo u situacijama testiranja hrane, kada po prvi put uvode namirnice, već moraju sumnjati i u subjektivni osećaj intolerancije na namirnicu, jer deca, što su starija, mogu manipulisati pri izboru hrane. Onda postoji opasnost da završite sa tri vrste jela koje vrtite u krug. Zbog toga je posvećenost veoma važna, ali i kreativnost.



Mame malih alergičara dobro znaju koliko vremena provode razmišljajući o ishrani svoga deteta, koliko je bilo neuspelih pokušaja ili onih uspelih koje mali nije hteo da jede.

Prilagoditi dozvoljene namirnice i onoga što dete sme da jede je prava mudrost.  Ja sam utehu našla kao i svaka žena - u čokoladi. Omiljeni ukus mog malog alergičara je čokolada. Zato je svaka poslastica koju pravim za njega - čokoladna, jer u suprotnom može da se desi da ne želi ni da je proba. Ali braon boja je veoma bitna i u testima. Projice, mafini, kiflice - kod nas je sve obojeno kakaom i rogačom. Jedino tako je hteo da proba moje bezglutenske specijalitete.


Dok nije smeo da jede crnu čokoladu, pravila sam čokoladu sa kakaom od pirinčanog mleka. I eurokrem od putera, rogača i kakaa. Kasnije sam mogla da obogaćujem ukuse sa medom i pravom čokoladom. Dok nije počeo da jede sladolede "iz frižidra" pravila sam ga od kakaa i banane. Sve je bilo u boji čokolade, čak i hleb. 




Prava je mudrost napraviti obrok bez jaja, bez brašna, bez mleka, bez soje i bez oraha, badema, kikirikija i lešnika...bez alergena. Dok je bio beba za doručak je bilo najteže smisliti šta može da jede što ne uklučuje jaja, pšenično brašno, jer mleko je najlakše zamenljivo. Skoro sve kupovne bebi kašice se zasnivaju na žitaricama koje sadrže gluten i koje moj Maki nije smeo da jede. A kako sam ipak pristalica što prirodnijeg, sama sam uglavnom pravila sve kašice. U vreme upoznavanja sa stanjem mog malog alergičara, jedva da je i nutricionista znala za kinou i amarant. Proso smo često koristili kad nam je pirinač dosadio. 


Zamene alergenih namirnica


Ukoliko ne sme jaja - tu su čia semenke, lan, leblebijina voda, kisela voda.

Ukoliko ne sme mleko - postoje bademovo, kokosovo, pirinčano, ovseno, heljdino. Za bebe kojima je potrebna adekvatna zamena za majčino mleko tu su specijalne bebi formule. Jedna od njih se od skoro može dobiti i na recept. 

Ukoliko ne sme pšenicu - žitarice koje ne sadrže gluten: kukuruz, pirinač, ovas, proso, kinoa, amarant, ali i pseudožitarice: heljda, leblebije, od čijih kombinacija se mogu napraviti razna peciva. 

Više o glutenu pročitajte ovde.

Kako nam se približavaju praznici, podeliću sa vama 3 omiljene poslastice, koje u originalnom receptu i nisu sve čokoladne, ali u našoj kuhinji to postaju. Sve tri su bez bez jaja i bez pšenice.

3 čokoladne poslastice bez jaja i pšenice

Život bez glutena u Srbiji nije lak. Nedostupnost proizvoda i njihova prevelika cena nisu pogodni za često isprobavanje recepata. Zato vam predstavljam tri proverena recepta, sa kojim ne možete da pogrešite: 

Čoko vanilice



Često se zaboravljaju stari recepti, a oni su ne samo provereni, već i uglavnom najbolji. Po originalnom receptu vanilica, prave se krugovi od testa koji se preklapaju kao sendviči sa džemom. Ali u našoj kuhinji kreativnost daje pečat. Slobodno pustite mašti na volju i probajte razne oblike i različite ukuse:


- može se dodati kakao u testo, 

- može se dodati sok po ukusu umesto limuna,
- mogu se prelivati čokoladom,
- moge se spojiti čokoladom umesto džemom,
- može se dodati cimet, đumbir ili začin po želji,
- mogu se ukrašavati sa čokoladom 

Sastav:


500 kg bezglutenskog brašna (Schar)
250 g putera
100 g prah šećera
Sok od dva limuna

Peći 10 minuta na 180 stepeni i nastaviti igranje. Vanilice mogu preuzeti i bilo koji drugi željeni oblik, kao na primer ovi čoko - prasići. 

Čoko oblak




Kada sam otkrila takozvani crnac kolač, mojoj sreći nije bilo kraja. Vazdušast, čak i sa bezglutenskim brašnom, zbog jogurta koji se nalazi u sastavu, spreman za razne kombinacije, ali ukusan i sam po sebi. Dok je Maki bio alergičan na mleko, bila sam blokirana u mnogim receptima, ali na našem tržištu, postoji jogurt od soje, koji takođe nije smeo zbog alergije na soju, a uzgred rečeno i nije preporučljiva. Postoje varijante da se kod kuće napravi jogurt od pirinčanog mleka, sa dodatkom probiotika, ali nisam probala. Sad kad sme mleko, iako ne voli da ga pije ako nije čokoladno, mogućnosti pravljenja kolača sa jogurtom su veće. 


Sastav:


Za testo:

3 čaše jogurta
3 čaše bezglutenskog brašna
3 čaše šećera (ja smanjim na 2 žutog)
1 čaša ulja (maslinovog)
1 kašika sode bikarbone
4 kašike kakaa

Peći 30 minuta na 180.

Kad je testo pečeno premazati 1 kašiku džema preko, a potom se nanosi čokoladna glazura.

Za glazuru: 

100 ml mleka
6 kašika šećera ili meda po želji
70 g putera
100 g crne čokolade
bademovi listići za ukrašavanje

Čoko zvezde (fotografija na vrhu) su takođe napravljene po receptu čoko oblaka, a ukrašene belom čokoladom i šarenim mrvicama. 



Mafini 




Sastav:

250 g pirinčanog brašna
1 prašak za pecivo
300 ml mleka
120 g putera
50 g šećera
1 vanilin
3 male kašice kakaa

crna čokolada za ukrašavanje i punjenje ili puding


Po originalnom receptu sa bloga Bezglutenska radost idu i 2 jaja, ali sam ih ja uspešno zamenila sa 8 kašika vode u kojoj se kuvala leblebija. Kada se ona umuti dobije se šne kao od belanaca. 


Sve sastojke dodati u rastopljeni puter, promešati i peći 15 minuta na 180. Čokoladne mrvice pospite preko pečenih mafina, a 5 minuta pre završetka pečenja u njih ubaciti kockicu čokolade. 


Možete ih ukrasiti i pudingom od vanile i napraviti im oči od šećera i pirinčanih bombonica.



Zaključak 


Svaki mali alergičar je svoja priča. Njihov jelovnik se razlikuje u izboru dozvoljenih namirnica, ali i u formiranom ukusu. Dete nam na svoj način govori koje ukuse voli i koji ukusi mu ne smetaju. 


Slušajte ga. Možda će nekad i pre analize znati na koju namirnicu je intolerantan, ali budite obazrivi, kao pravi detektivi, jer i njihova procena može da zavara. 


Otvorite četvoro očiju, pratite, pišite dnevnik, pratite simptome, testirajte dete. Sve je dozvoljeno i veoma poželjno. Budite strpljivi i svaki obrok spremajte pažljivo i nadasve s ljubavlju. I srećno! 



Na Facebooku i Instagramu takođe objavljujem i uspele i neuspele kulinarske pokušaje, pa se gledamo i tamo!